Sve više domaćinstava i preduzeća u Srbiji odlučuje da postane prozjumer, što podrazumeva da kupuju električnu energiju koju sami proizvode. Ovaj trend donosi značajne koristi, ali razvoj proz-jumer modela suočava se sa brojnim izazovima, saopštio je Centar za unapređenje životne sredine.
Prema rečima Jelene Stojković Terzić, koautorke studije o prozjumerima sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, ovaj model omogućava decentralizaciju proizvodnje, povećava sigurnost snabdevanja, stabilizuje cene i smanjuje račune građana. „Građani postaju proizvođači energije i direktno učestvuju na tržištu“, naglasila je.
Ipak, razvoj prozjumera u Srbiji otežavaju razni izazovi. Regulativni okvir je često neusklađen i restriktivan, dok su administrativne procedure kompleksne. Pored toga, postoji nedostatak koordinacije među institucijama, visoki početni troškovi i teži pristup subvencijama. Takođe, niska svest građana i otpor prema novim tehnologijama predstavljaju dodatne prepreke, zajedno sa zastarelom infrastrukturom.
Iako su izazovi značajni, oni takođe predstavljaju prilike za unapređenje sistema. Naime, postoji mogućnost da se postepeno eliminišu barijere i omogući većem broju građana da postanu prozjumeri. Studija predlaže da se u budućnosti uklone administrativne prepreke i ubrza proces povezivanja na mrežu.
Jedan od ključnih zahteva je digitalizacija sistema kroz centralizovanu elektronsku platformu. Takođe, potrebno je povećati dozvoljenu snagu solarnih elektrana i produžiti postojeće podsticajne mere, kao što su neto merenje i optimizacija subvencija. Ove mere bi omogućile lakši pristup tržištu električne energije.
Za naredne godine, neophodna je modernizacija distributivne mreže, uvođenje novih modela za otkup viškova električne energije i postavljanje pametnih brojila. Ovi koraci su ključni za pružanje veće sigurnosti i kontrole građanima koji se odluče na proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe.
Dugoročno, preporučuje se razvoj kapaciteta za skladištenje energije i uključivanje prozjumera u balansiranje mreže. Ove inicijative ne samo da će povećati efikasnost sistema, već će doprineti i održivijem korišćenju resursa.
Kao što je navedeno, prozjumer model može imati dugoročne pozitivne efekte na ekonomiju i životnu sredinu. Za uspešan razvoj ovog modela, neophodno je kombinovati zakonske izmene, edukaciju građana i ulaganja u infrastrukturu. Ako se uspešno prevaziđu postojeći izazovi, Srbija bi mogla postati lider u korišćenju obnovljivih izvora energije, čime bi se dodatno smanjila zavisnost od fosilnih goriva i unapredila energetska sigurnost.
Ova promena u pristupu energiji može značajno uticati na način na koji domaćinstva i preduzeća razmišljaju o potrošnji energije. S obzirom na sve veće cene energenata i naglašenu potrebu za očuvanjem životne sredine, postavljanje solarnih panela može postati ne samo ekološki odgovorno, već i ekonomski održivo rešenje.
U tom smislu, sticanje znanja i veština u oblasti obnovljivih izvora energije postaje ključno za budućnost, kako za individualne korisnike, tako i za celu zajednicu. Kroz aktivno učešće i inovacije, moguće je stvoriti održivu energetsku budućnost koja će benefitiovati sve slojeve društva.
Nadalje, vlada i relevantne institucije su pozvane da prepoznaju potencijal prozjumer modela i da aktivno rade na stvaranju povoljnijeg okruženja za njegov razvoj. Samo tako Srbija može iskoristiti prilike koje pruža ova energetska tranzicija i postati zemlja sa naglašenim fokusom na održivost i obnovljive izvore energije.
