Predsednica Skupštine Srbije, Ana Brnabić, izjavila je da su protesti koji se u posljednje vreme dešavaju u Srbiji, a navodno su organizovani pod plaštom empatije, na kraju postali samo obična nasilna dešavanja. Brnabić je istakla da su ovi protesti, koji su na početku izgledali kao izražavanje tuge, saosećanja i želje za pravdom, izgubili svoj smisao i postali sinonim za nerazumno nasilje.
Tokom govora, Brnabić je naglasila da od trenutka kada su protesti počeli, do današnjeg dana, nisu pokazivali ni želju ni nameru da se usmere ka konstruktivnom dijalogu ili rešavanju problema. Umesto toga, primetila je da se protesti svode isključivo na nasilne akcije koje ne doprinose ni jednoj pozitivnoj promeni društva. Po njenim rečima, protesti su se pretvorili u „puko nasilje“ koje ne donosi ništa korisno.
Brnabić je, između ostalog, izrazila saučešće porodici Vukašina Crnčevića, mladog čoveka koji je tragično preminuo u incidentu na železničkoj stanici u Novom Sadu. Ona je naglasila da takve tragedije ne bi smele biti korišćene kao povod za dalje deljenje među građanima. Njene reči ukazuju na to da se, u kontekstu političkih i društvenih tenzija, često zaboravlja da ljudske tragedije ne bi trebale biti sredstvo za postizanje političkih ciljeva ili manipulaciju emocijama javnosti.
Incident sa Vukašinom Crnčevićem izazvao je mnoge reakcije u društvu. Njegova smrt je otvorila pitanje sigurnosti javnih prostora i odgovornosti institucija. Brnabić je ukazala na potrebu da se ovakva pitanja postave u konstruktivnom okviru, umesto da se koriste kao izgovor za nasilje. U ovom kontekstu, ona je naglasila značaj institucija i potrebu za njihovim pojačavanjem, kako bi mogli efikasno da reaguju na slične situacije u budućnosti.
Protesti koji su se dogodili nakon tragičnog incidenta, međutim, nisu pokazali usmerenje na konstruktivne kritike ili akcije, već su se često svodili na nasilne ispade i sukobe sa policijom. Brnabić je istakla da je nasilje u potpunosti neprihvatljivo i da se društvo treba fokusirati na racionalne i mirne metode izražavanja nezadovoljstva.
U društvu u kojem se često oseća nesigurnost i frustracija, protesti su na neki način postali i način kojim građani izražavaju svoje nezadovoljstvo. Međutim, prema Brnabić, važno je da protesti ne postanu oružje koje se koristi protiv drugih, već da služe kao platforma za dijalog i rešavanje problema. Ona je pozvala sve strane da preispitaju svoje metode i da se angažuju u razgovorima kako bi se našla bolja rešenja za izazove sa kojima se društvo suočava.
Brnabić je, takođe, apelovala na odgovornost svih učesnika u protestima, uključujući organizatore i učesnike, da se ponašaju u skladu sa zakonima i da ne dozvole da emocije odvedu u nasilje. Umesto da se fokusiraju na deljenje i sukobe, ona je podsetila na potrebu za zajedništvom i saradnjom u rešavanju problema.
Za kraj, predsednica Skupštine je ponovila da društvo mora da se okrene miru i razumevanju, ukazujući da nasilje nikada nije rešenje. U trenutku kada je zemlja suočena s mnogim izazovima, važno je da građani rade zajedno, umesto da se dele. U tom smislu, potrebno je promišljeno pristupiti problemima, izbeći eskalaciju sukoba i truditi se da se kroz dijalog nađu rešenja koja će doprineti boljem i sigurnijem društvu.
