Prosečna junska neto plata u Srbiji dostigla je iznos od 107.075 dinara, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Statistika ukazuje na značajne razlike u primanjima po različitim delatnostima. Naime, najniže plate su registrovane u sektoru koji se vodi kao ostale uslužne delatnosti, gde je prosek iznosio 59.229 dinara. S druge strane, najveće plate zabeležene su u računarskom programiranju, gde je prosek iznosio 294.853 dinara. Ova razlika nameće pitanja o ekonomskoj strukturi i potrebama tržišta rada.
Osim programera, koji su značajno doprineli proseku plata u delatnosti informisanja i komunikacija, čija je ukupna neto plata iznosila 237.767 dinara, i zaposleni u drugim sektorima zabeležili su primanja veća od 200.000 dinara. Tako su zaposleni u duvanskoj industriji imali prosečnu platu od 223.145 dinara, dok su u vazdušnom saobraćaju prosečna primanja iznosila 234.185 dinara. Zaposleni u naučnom istraživanju i razvoju takođe su zabeležili visoke plate, čiji prosek iznosi 210.515 dinara.
Što se tiče poljoprivrede, junski neto prosek iznosio je 84.907 dinara, dok je u rudarstvu registrovano 132.637 dinara. Građevinarstvo, koje se često smatra jednim od ključnih sektora srpske ekonomije, imalo je prosečnu platu od 90.884 dinara. U trgovini, na veliko i malo, prosečna primanja su iznosila 89.237 dinara, dok su radnici u saobraćaju zabeležili prosek od 93.841 dinara.
Značajan deo zaposlenih u prerađivačkoj industriji, koja je poznata po velikom broju radnika, imao je prosek od 96.693 dinara. Međutim, razlike među pojedinim proizvodnjama su značajne. Na primer, zaposleni u preradi drveta (izuzev proizvodnje nameštaja) imali su prosečna primanja od 64.622 dinara, dok su radnici u duvanskoj industriji zabeležili najviše plate u ovoj delatnosti, sa prosekom od 223.145 dinara.
Na dnu lestvice primanja, pored radnika u ostalim uslužnim delatnostima, nalaze se i zaposleni u pripremi i posluživanju hrane, čija su prosečna primanja iznosila 60.584 dinara. Takođe, zaposlenima na popravci računara i predmeta za ličnu upotrebu u domaćinstvu pripalo je prosečno 62.467 dinara. Ove informacije pokazuju da su plate u uslužnim delatnostima često ispod sredine, što dodatno ukazuje na potrebu za unapređenjem radnih uslova i bolji položaj ovih radnika.
Analizom ovih podataka može se uočiti da je razlika između sektora sve očiglednija. Raspon plata između najviših i najnižih delatnosti postavlja važna pitanja za ekonomsku politiku zemlje. Ovaj trend može da doprinese povećanju socijalne nejednakosti, koja već predstavlja izazov za mnoge zemlje, uključujući i Srbiju.
Ekonomski stručnjaci ističu da je neophodno raditi na jačanju obrazovanja i obuke u sektorima koji su trenutno nisko plaćeni. Razvijene strategije usmerene na obučavanje radnika mogu pomoći u smanjenju razlika u platama i poboljšanju ukupne ekonomske situacije. Takođe, važno je podsticati investicije u sektore sa visokim potencijalom rasta kako bi se obezbedila stabilnija i bolje plaćena radna mesta.
S obzirom na trenutne okolnosti, vlasti bi trebalo da preispitaju fiskalne i ekonomske politike kako bi obezbedile ravnotežu između rasta i jednakosti. Uloženi napori u reforme i razvoj sektora sa visokom dodatom vrednošću mogu da dovedu do promena koje će, u konačnici, dovesti do pravednijih i priuštivijih plata za sve građane Srbije.
