Prosečna avgustovska neto plata u Srbiji iznosila je 105.590 dinara, prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku. Analizirajući plate prema delatnostima, ističe se da su programeri zabeležili najviši prosek sa iznosom od 285.244 dinara. S druge strane, zaposleni u ličnim uslužnim delatnostima primili su najmanje, sa prosečnom platom od 59.097 dinara.
Pored programera, i zaposleni u vazdušnom saobraćaju imaju značajna primanja, sa prosečnom platom od 247.647 dinara. Takođe, u naučnom istraživanju i razvoju prosečna plata iznosi 213.352 dinara. Ovakvi podaci ukazuju na to da su sektor tehnologije i istraživanja veoma traženi, a samim tim i bolje plaćeni.
Kada se osvrnemo na prerađivačku industriju, koja obuhvata širok spektar poslova i zapošljava veliki broj radnika, prosek plata u avgustu iznosio je 93.882 dinara. Iako je ovo ispod republičkog proseka, razlike su znatne između različitih oblasti unutar te industrije.
Naime, u sektoru prerade drveta i proizvodima od drveta, kao i u proizvodnji nameštaja, prosek plata je bio samo 64.357 dinara. Nasuprot tome, radnici u proizvodnji koksa i derivata nafte ostvaruju znatno više, sa prosečnom platom od 183.939 dinara. Ova razlika može biti rezultat različitih nivoa veština i obrazovnih zahteva unutar tih sektora.
U poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, prosek plata iznosi 85.027 dinara, dok u rudarstvu radnici ostvaruju 136.397 dinara. Građevinski sektor beleži platu od 91.200 dinara, dok zaposleni u trgovini primaju prosek od 87.853 dinara. Zaposleni u saobraćaju zarađuju nešto iznad, s prosečnom platom od 90.831 dinara.
Među delatnostima sa najnižim primanjima se nalaze pripremanje i posluživanje hrane i pića, sa prosekom od 60.932 dinara. Uz to, veterinarska delatnost ostvaruje 76.658 dinara, dok delatnost putničkih agencija i tur operatera beleži platu od 74.997 dinara. Radnici koji se bave popravkom računara i predmeta za ličnu upotrebu zarađuju 63.937 dinara, što ukazuje na nizak nivo primanja u ovim sektorima.
Ovi podaci o prosečnim platama ukazuju na značajne razlike između raznih sektora, sa naglaskom na tehnološke i istraživačke delatnosti koje su daleko bolje plaćene. Analiza ovih informacija može doprineti boljem razumevanju trenutnog stanja na tržištu rada u Srbiji, kao i pružanju uvida u oblasti koje su u porastu, a koje bi mogle postati prioritetne za mlade ljude prilikom odabira karijere.
Nakon što se sagledaju svi aspekti, jasno je da postoje velike razlike u primanjima među različitim profesijama i delatnostima, što može imati dugoročne posledice po ekonomski razvoj i stabilnost. U međuvremenu, važno je da se nadležni usmere na podsticanje sektora koji nude veće plate, kao i na poboljšanje uslova rada u industrijama koje se suočavaju sa niskim primanjima.
Zbog svega navedenog, evidentno je da se ekonomska situacija u Srbiji razvija, ali i dalje ostaje izazov smanjivanje razlika u primanjima i pružanje jednake prilike za sve radnike. Budućnost će pokazati kako će se ovi trendovi razvijati i kako će uticati na kvalitet života građana.
