Prosečna junska neto plata u Srbiji iznosila je 107.075 dinara, što je otprilike 915 evra, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Uočava se značajna razlika u platama u različitim delatnostima. Najniže plate su registrovane u sektorima označenim kao „ostale uslužne delatnosti”, gde je prosek bio 59.229 dinara ili 505 evra. S druge strane, najveće prosečne plate su u oblasti računarskog programiranja, sa iznosom od 294.853 dinara, odnosno 2.515 evra.
Programeri su najviše doprineli prosečne plate u delatnosti informisanja i komunikacija, koja je iznosila 237.767 dinara. Pored programera, i zaposleni u duvanskoj industriji su ostvarili plate veće od 200.000 dinara, sa prosekom od 223.145 dinara. Ova vrednost je slična onoj u vazdušnom saobraćaju, gde je prosečna plata iznosila 234.185 dinara, kao i u sektoru naučnog istraživanja i razvoja, gde su plate dostigle 210.515 dinara.
U poljoprivredi, junska neto plata iznosila je 84.907 dinara, dok su plate u rudarstvu bile nešto više, na nivou od 132.637 dinara. U građevinarstvu, prosečna plata je iznosila 90.884 dinara, dok je u trgovini na veliko i malo bila 89.237 dinara. Sektor saobraćaja beleži prosek od 93.841 dinara. U prerađivačkoj industriji, koja zapošljava veliki broj radnika, prosek plate je iznosio 96.693 dinara.
Međutim, uprkos ovim prosečnim vrednostima, skupna statistika ne prikazuje najbolje stanje u prerađivačkoj industriji, jer je generalna „prosečna plata“ često daleko od stvarnih primanja većine zaposlenih. Razlike su izrazito velike među različitim proizvodnim delatnostima. Plate se u ovom sektoru kreću u rasponu od 1:3,5, na primer, od 64.622 dinara u preradi drveta (osim proizvodnje nameštaja) do duvanske industrije sa prosekom od 223.145 dinara.
Osim zaposlenih u „ostalim uslužnim delatnostima“, na listi najniže plaćenih zanimanja nalaze se i priprematelji i poslužitelji hrane, čije plate iznose u proseku 60.584 dinara. Takođe, zaposleni na popravci računara i predmeta za ličnu i domaćinsku upotrebu ostvaruju prosečnu platu od 62.467 dinara u junu.
Razlike u platama su rezultat raznovrsnosti sektora i njihovih specifičnosti. Na primer, odmah uočljivo je da visoko tehnološke delatnosti poput računarskog programiranja i naučnog istraživanja nude znatno veće plate u odnosu na tradicionalne delatnosti kao što su poljoprivreda ili ugostiteljstvo. Ovi podaci naglašavaju potrebu za daljim obrazovanjem i obukom, kako bi radna snaga u Srbiji mogla da se prilagodi zahtevima tržišta rada i potencijalno postigne veće zarade.
U zaključku, iako je prosečna plata u Srbiji zabeležila rast, postoje značajne disparitete između različitih sektora, što ukazuje na složenost ekonomije i potrebu za sveobuhvatnijim pristupom u rešavanju problema niskih plata u određenim delatnostima. Država se suočava s izazovima kako da poboljša uslove rada i plate u sporijim sektorima, uz podsticanje razvoja brže rastućih oblasti.
