Prosečna neto plata u Hrvatskoj tokom decembra 2024. godine iznosila je 1.361 evro, što predstavlja nominalno smanjenje od 0,4 procenta u poređenju sa novembrom, kao i realno smanjenje od 0,5 procenata. Ove podatke objavio je danas Državni zavod za statistiku (DZS). Iako su zabeleženi negativni trendovi u mesečnim iznosima, godišnja uporedbu pokazuje skok prosečnih plaća, koje su nominalno povećane za 14,3 procenta, a realno za 10,5 procenata u odnosu na decembar prethodne godine.
Prema podacima DZS-a, sektor u kojem su isplaćene najveće prosečne neto zarade tokom decembra 2024. godine bio je proizvodnja koksa i rafinisanih naftnih proizvoda, gde je prosečna plata iznosila 2.562 evra. Ovaj sektor ističe se kao lider u isplatama, što ukazuje na specifičnosti tržišta rada i industrijske sektore koji čine osnovu hrvatske ekonomije.
Unatoč smanjenju prosečne plate u decembru u odnosu na prethodni mesec, godišnji alati za analizu plaća ukazuju na pozitivan trend. Povećanje plata može se pripisati različitim faktorima, uključujući inflaciju, poreze, kao i ekonomske strategije koje je vlada implementirala tokom protekle godine.
U poređenju sa drugim zemljama Evropske unije, Hrvatska beleži jasne znake rasta zarada, što može privući investicije i osnažiti domaće tržište rada. Ekonomisti sugerišu da je ovaj rast plata u skladu sa rastom životnog standarda stanovništva i oporavkom tržišta nakon izazova izazvanih pandemijom COVID-19.
Analitičari takođe ističu da sektor usluga, koji obuhvata turizam i trgovinu, takođe igra značajnu ulogu u ukupnim platama zaposlenih. S obzirom na to da je Hrvatska poznata kao turistička destinacija, može se očekivati da će sezonski radnici i zaposleni u uslužnom sektoru doprineti daljem povećanju prosečnih zarada u narednim mesecima.
Pored ovog rasta, pa se očekuje da će s obzirom na inflaciju i povećane troškove života, stvarna kupovna moć građana ostati izazovna. Mnogi radnici se suočavaju sa stalnim rastom cena osnovnih potrepština i stanovanja, što može umanjiti benefite od povećanja plata.
Iako su ekonomski pokazatelji zasigurno ohrabrujući, stručnjaci upozoravaju da vlada mora nastaviti da sprovodi politike koje podstiču privredni rast i otvaranje novih radnih mesta. Važno je održavati stabilnost i predvidivost ekonomskih odnosa kako bi se osiguralo dublje ulaganje u radnu snagu i povećanje produktivnosti.
Izvesno je da će se u narednim mesecima otvoriti diskusija o minimalnoj plati i kako se ona može prilagoditi trenutnim ekonomskim uslovima. Mnogi radnici i sindikati pozivaju na povećanje minimalne plate kako bi se obezbedila bolja kupovna moć najniže zarađenih.
U osvrtu na spomenute trendove, Državni zavod za statistiku pruža ključne informacije koje bi mogle pomoći vladi i ekonomskim donosiocima odluka u razradi adekvatnih strategija i politika za unapređenje životnog standarda građana.
U kontekstu budućih planova, ključno je da Hrvatska nastavi da razvija strategije za podršku različitim industrijskim sektorima, sa ciljem osiguranja održivog ekonomskog rasta. Kroz sinergiju između privatnog sektora, vlade i obrazovnih institucija, Hrvatska može stvoriti otporniji ekonomski model koji odgovara potrebama savremenog tržišta, na dobrobit svih građana.
