Konstitutivna sednica skupštine privremenih institucija u Prištini ponovo je prekinuta, čime je obeleženo drugo consecutive veče nesposobnosti da se formira ovo telo, uz prebrojavanje i izdvajanje 54. pokušaja. Ova situacija postaje sve urgentnija jer se ističe rok od 30 dana koji je Ustavni sud u Prištini postavio za konstituisanje skupštine. Ovaj rok ističe u ponoć, što dodatno komplicira situaciju, s obzirom na to da bi bilo kakva dalja aktivnost poslanika mogla biti obustavljena.
Na početku sednice, konstatuje se da je prisutno 103 poslanika, što ukazuje na određeni minimum potrebne prisutnosti za donošenje odluka. Ipak, ni ovaj put nije došlo do formiranja tajne komisije koja bi odabrala novog predsednika skupštine. Izveštaji sugerišu da su ovi problemi u vođenju skupštine rezultat dubokih političkih nesuglasica među strankama i neposvećenosti stvaranju funkcionalne vlade.
U suštini, od sutra stupa na snagu privremena mera Ustavnog suda, koja zabranjuje poslanicima donošenje bilo kakvih odluka ili preduzimanje akcija nakon isteka tog roka. Ova odluka predstavlja značajan korak zbog toga što može dodatno produbiti političku krizu u regionu, jer će političke snage morati da ponovo preispitaju svoje strategije i prioritete.
Posebno je važno naglasiti da se ovakvi problemi ne dešavaju prvi put. U prethodnim godinama, konstituisanje institucija je često nailazilo na prepreke koje su uključivale različite zahteve među političkim partijama, ali i određene tenzije između lokalne i međunarodne politike. Skupština vremenom postaje simbol nedostatka političke stabilnosti na ovim prostorima.
Osim toga, ova situacija dodatno utiče na svakodnevni život građana, koji očekuju da njihovi izabrani predstavnici donesu odluke koje će poboljšati kvalitet života. Ekonomija, obrazovanje i zdravstvo su oblasti koje su posebno pogođene ovom političkom nestabilnošću, jer investitori i donor agencije uzimaju u obzir političku situaciju kada odlučuju o podršci projektima ili ulaganjima.
Kao što je već rečeno, političke stranke se često suočavaju sa problemima koordinacije, a rivalstvo među njima često prevazilazi granice razumnog dialoga. Aktivisti i građani su izrazili zabrinutost zbog takvih situacija, optužujući političke vođe za nedostatak odgovornosti i želje za kompromisima. Mnogi smatraju da je najvažnije da se pronađe način da se okonča politička kriza i omogući funkcionisanje institucija koje bi trebale da služe interesima svih građana.
Takođe, postoji bojazan da bi dodatna odlaganja u formiranju institucija mogle otvoriti vrata za nove tenzije i sukobe, posebno u svetlu etničkih podela koje su istorijski bile prisutne na ovim prostorima. Svakako, ova situacija zahteva pažnju svih relevantnih aktera, kako na lokalnom, tako i na međunarodnom nivou, kako bi se mogli pronaći održivi i dugoročni odgovori na trenutne izazove.
U tom kontekstu, važno je napomenuti da je dijalog i komunikacija ključna za prevazilaženje trenutnih tenzija. Sve strane moraju biti voljne da se uključe u razgovor, usredsredeći se na zajedničke ciljeve, umesto na razlike. To bi moglo otvoriti put ka postizanju dogovora, koji bi omogućio konstituisanje skupštine i vraćanje poverenja građana u institucije.
Ukratko, trenutna situacija u Prištini ističe nužnost političkog razumevanja i saradnje, jer su svi akteri svesni da javnost prati njihove poteze. Ako ne uspeju da pronađu rešenje u predstojećim danima, posledice će, bez sumnje, dodatno otežati već krhku političku situaciju u regionu. Potrebna su hitna rešenja koja će dovesti do stabilnosti i funkcionalnosti institucija, jer samo tako može doći do stvarne izgradnje poverenja među građanima.
