Tim astrofizičara veruje da bi otkriće određenih hemijskih jedinjenja na planeti K2-18 b, koja se nalazi 124 svetlosne godine od Zemlje, moglo predstavljati „prelomnu tačku“ u potrazi za vanzemaljskim životom. Ova planeta je pažljivo proučavana korišćenjem svemirskog teleskopa „Džejms Veb“, a novija otkrića uključuju prisustvo dimetil-sulfida (DMS) i dimetil-disulfida (DMDS), koji na Zemlji postoje samo kao produkti živih bića.
Profesor Niku Madusudhan sa Univerziteta u Kembridžu, koji predvodi istraživanje, ističe da ovo otkriće predstavlja najjači trag do sada koji ukazuje na biološku aktivnost van Sunčevog sistema. Međutim, dodaje da je ključno biti oprezan i osigurati da signal bude autentičan. „Možda ćemo se jednog dana osvrnuti na ovaj trenutak i shvatiti da je svemir pun života postao dostižan“, izjavio je Madusudhan.
S druge strane, postoje skeptici koji se pitaju da li su uslovi na K2-18 b uopšte pogodni za život. DMS i DMDS se na Zemlji uglavnom proizvode zahvaljujući fitoplanktonu i možda ne bi mogli da se tumače kao pouzdan biološki potpis na ovoj planeti. Iako je K2-18 b masivnija i veća od Zemlje, okolnosti života na toj planeti ostaju predmet rasprave.
K2-18 b se nalazi u sazvežđu Lava i gotovo je devet puta masivnija od naše planete. Prvo je otkrivena vodena para u njenoj atmosferi 2019. godine, što je izazvalo interese među naučnicima, koji su je proglasili „najnaseljivijim poznatim svetom“ van Sunčevog sistema. Kasnija posmatranja su pokazala da su ranije navedeni tragovi vode zapravo metan. Ipak, tim iz Kembridža je ukazao na mogućnosti da planeta ima okeane, što je i dalje predmet polemike među stručnjacima.
Nova otkrića ukazuju na to da koncentracije DMS-a i DMDS-a na K2-18 b mogu biti hiljadama puta veće nego na Zemlji, sa nivoom statističke značajnosti koji sugeriše da su rezultati validni. Madusudhan napominje da je važno da se istraže sve moguće alternative, ali do trenutka nema objašnjenja koja bi mogla ukazati na nebiološke procese koji proizvode ove molekule.
Trenutno ostaju otvorena pitanja o tome kako su preneseni ti molekuli na planetu i da li su se mogli formirati usled neobičnih hemijskih procesa. Dok neki stručnjaci tvrde da bi DMS mogao doći putem kometa, drugi ukazuju na mogućnost vulkanskih ili hidrotermalnih izvora.
Osim toga, dr Nora Hani, hemičarka sa Instituta za fiziku u Bernu, naglašava da bi život bio samo jedna od mogućnosti i da bi trebalo isključiti sve druge pre nego što se tvrdi da je u pitanju biološka aktivnost. Čak i kada se radi o atmosferi planeta, neki naučnici smatraju da može biti teško utvrditi konačne dokaze postojanja života.
U ovom kontekstu, dr Karolin Morli sa Univerziteta u Teksasu ističe da bi tehno-signali, poput poruka koje bi mogle poslati napredne civilizacije, mogli biti uverljiviji dokazi. Ova debata oko postojanja života na K2-18 b ukazuje na to koliko je važna i kompleksna tema potrage za vanzemaljskim bićima i da će još dugo vremena biti pre nego što se utvrdi definitivna istina.
Na kraju, profesor Madusudhan naglašava da razumevanje biologije može dovesti do velikih otkrića, čak i kada su planete daleko. Uz pravu tehnologiju i istraživanje, pitanje nije samo da li možemo posetiti ove svetove, već i da li su uslovi za život univerzalni. Ova otkrića su značajan korak napred, iako skeptici ukazuju na visoke zahteve za dokazivanje postojanja života u svemiru. U svakom slučaju, potraga za odgovorima nastavlja da intrigira naučnike i ljubitelje astronomije širom sveta.
