Kanski festival dobiće ovogodišnjeg pobednika na finalnoj večeri, koja će se održati sutra, 24. maja. Ova prestižna smotra svetske kinematografije predstavila je veliki broj novih ostvarenja, privlačeći pažnju filmskih entuzijasta iz celog sveta. U okviru pratećih festivarskih događaja, srpska produkcija predstavljena je kroz posebnu publikaciju — „elektronsku ličnu kartu“, kako navodi Ivan Karl, direktor Filmskog centra Srbije.
Kako bi se eliminisale štampane publikacije, sve informacije o srpskom filmu prikupljaju se i distribuiraju na USB uređajima, u formatu koji podseća na ličnu kartu. Ovi materijali sadrže sve relevantne informacije o filmovima snimljenim i prikazanim tokom godine, uključujući i rezultate na blagajnama. Ovaj inovativni pristup omogućava efikasnu promociju srpskih filmskih ostvarenja na svetskoj sceni.
Paviljon Jugoistočne Evrope u Kanu zajednički koriste Srbija, Crna Gora, Hrvatska i Bosna i Hercegovina, što je praktično rešenje, s obzirom na to da velike svetske produkcije posmatraju prostor bivše Jugoslavije kao jedinstveno tržište. Ove kinematografije međusobno sarađuju, razmenjuju informacije i tako dodatno jačaju svoje pozicije na međunarodnom nivou. Iako nijedna od nabrojanih zemalja nema svog predstavnika u selekciji Kanskog festivala ove godine, to nije uspela ni Rumunija, Bugarska, Grčka, niti Poljska.
Prema rečima Ivana Karla, Kanski festival može se posmatrati kao „zatvoreni klub“ koji je, poput Lige šampiona u fudbalu, dostupan samo najvećim igračima. Priznaje potrebu za lobiranjem i međusobnom podrškom među balkanskim zemljama, predlažući čak i ideju o formiranju balkanskog filmskog fonda. Ovaj fond bi mogao omogućiti ravnopravnu podršku filmovima iz različitih zemalja, čime bi se dodatno osnažila regionalna kinematografija.
Srbija se, zahvaljujući incentivima koje pruža Vlada Republike Srbije, pokazuje kao atraktivna destinacija za strane produkcije. Odluka o podsticajima koju su donela ministarstva finansija i kulture značajno je doprinela privlačenju stranih producenata. Strani filmadžije, serije i reklame sada sve više dolaze u Srbiju, jer ostavljaju značajna sredstva u zemlji angažujući lokalne filmske ekipe, čime se postiže pozitivan bilans.
Kao deo promovacije srpske kinematografije, predstavnici Filmskog centra Srbije razgovarali su sa direktorom Netflix-a za region. Njihova želja je ponovo da dovedu ovu kompaniju u Srbiju, s obzirom na to da su u Beogradu otvoreni novi studiji, što dodatno povećava konkurentnost u regionu. Mađarska već ostvaruje velike prihode od snimanja, a Srbija takođe može i treba da iskoristi ovu priliku da poveća svoje filmske kapacitete.
U Kanu, Ivan Karl je podelio svoja razmišljanja o favoritima za „Zlatnu palmu“ ove godine. Ističe da je teško prognozirati dobitnike, jer su prethodne godine često bila iznenađenja. Takvi ishodi, poput osvajanja nagrade filma „Anora“, koji je kasnije osvojio i Oskara, često stvaraju neizvesnost. U ovoj godini, spominju se različiti reditelji, uz mogućnost da priznanje dobije iranski reditelj Džafar Panahi ili neka žena.
Uprkos izazovima, regionalna saradnja i promocija srpskih filmova na međunarodnoj sceni ostaju prioritet. Učešće na Kanskom festivalu i prisustvo u paviljonu Jugoistočne Evrope pruža platformu za razmenu iskustava i ideja, čime se doprinosi jačanju regionalne kinematografije i njenom plasmanu na svetskom tržištu.
