Generalni direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku u Narodnoj banci Srbije, Savo Jakovljević, izjavio je da se prema projekcijama inflacije očekuje da će u 2026. godini inflacija iznositi oko 4,0 procenata, dok bi na kraju te godine mogla da se približi centralnoj vrednosti cilja. U 2027. godini, inflacija bi se kretala oko 3,0 procenata ili malo iznad toga. Ovo je istaknuto tokom predstavljanja avgustovskog izveštaja o inflaciji u Narodnoj banci Srbije.
Jakovljević je odgovarao na novinarska pitanja o tome da li su u projekciju uključena poskupljenja, posebno poskupljenje struje, koje se očekuje. Istakao je da je povećanje cena struje od oko 7 procenata, dogovoreno sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), uključeno u projekte i da će doprineti inflaciji sa 0,4 procenta. Prema njegovim rečima, trenutna cena struje od 0,11 evra po kilovat času ostaje među najnižim u Evropi.
Fokusirajući se na cene voća i povrća, Jakovljević je istakao da trenutno one čine najveći doprinos inflaciji. Cene jabuka, malina, kajsija, breskvi i trešanja su naglo porasle; jabuke su poskupele za 51 procenat, maline za 50 procenata, kajsije za 70 procenata, breskve za 87 procenata, dok su trešnje doživele drastičan rast od 205 procenata. U prvoj polovini godine, rast cena voća iznosio je 28 procenata, što je dvostruko više od petogodišnjeg proseka.
Analizirajući tržište, Jakovljević je napomenuo da takva kretanja nisu zabeležena samo u Srbiji, već i u zemljama iz kojih se voće uvozi, posebno kada je domaći rod slabiji. Prema njegovim rečima, svuda u regionu je zabeležen rast cena voća od preko 20 procenata. U analizi su obuhvaćene 17 voćarskih i 19 povrtarskih kultura, pri čemu je naglasio da su cene voća u junu dostigle najveći nivo u poslednjih osam godina.
On je dodao da su vremenski uslovi u značajnoj meri uticali na ponudu, s obzirom na to da su nepovoljni vremenski uslovi doprineli rastu cena. Jakovljević je istakao da su cenovni pritisci na tržištu očigledni, a potrošači će svakako osetiti posledice tih promjena.
U svetlu ovih informacija, Jakovljević je podvukao da je ključno pratiti aktere na tržištu i njihov uticaj na inflaciju, kao i looking forward, kreiranje politika koje će omogućiti stabilizaciju cena osnovnih životnih namirnica. Očekuje se da će sveobuhvatna analiza biti ključna za pravilne makroekonomske odluke koje će obezbediti stabilnost i smanjenje inflacionih pritisaka.
Na kraju, Jakovljević je istakao značaj komunikacije sa javnošću i transparentnost u objašnjavanju kretanja inflacije, što je ključno za jačanje poverenja građana u ekonomske politike. Vlada i Centralna banka nastaviće da rade zajedno kako bi stabilizovale ekonomiju i održale inflaciju pod kontrolom, kako bi građani Srbije mogli da se osećaju sigurnije u budućnosti.
Sve ove informacije ukazuju na izazove sa kojima se Srbija suočava u ekonomiji, ali i na proaktive korake koje je potrebno preduzeti kako bi se obezbedila ekonomska stabilnost i rast. Uslovi na tržištu, u kombinaciji sa spoljnim faktorima, čine analizu inflacije kompleksnom, ali nužnom za pravilno upravljanje ekonomskim procesima.
