Poznata po poljoprivrednoj proizvodnji, vojvođanska ravnica se sve više ističe mladim, energičnim poljoprivrednicima koji nastavljaju porodičnu tradiciju. Jedan od takvih je Sava Kompalić iz sela Deronje, pored Odžaka, koji obrađuje više od 100 hektara plodne zemlje u Bačkoj. Na površini od 12 hektara svake godine proizvodi tone lubenica, ali se takođe bavi i drugim granama poljoprivrede, uključujući ratarsku proizvodnju.
Kompalić ističe da su prinosi lubenica oko 90 tona po hektaru, a osim lubenica, sadi i soju, kukuruz, pšenicu, kao i povrće. Njegovo imanje uključuje i stočarsku proizvodnju, gde ima muzne krave, junice, telad i bikove. Deo mlečne proizvodnje se koristi za preradu, dok se ostatak prodaje mlekarama. Sava naglašava da su ulaganja u proizvodnju ogromna, i rizik je velik, pa mu je potrebna sigurnost na tržištu. Takođe, obnavlja mehanizaciju svake godine, kupujući nove mašine koliko finansije dozvoljavaju.
U početku, cijela porodica su uključena u rad na imanju, ali Sava ukazuje na problem nedostatka radne snage, posebno tokom sezone berbe lubenica. Za mlade ljude koji razmišljaju o ulasku u poljoprivredu, Kompalić ima savet: “Ako kreneš od nule, teško je uspeti ako nemaš nasledjenu mehanizaciju i zemlju. Mnogi mladi poljoprivrednici dobijaju imanja od svojih porodica. Ova poruka je za njih: verujte u ono što radite i shvatite da uspeh dolazi postepeno.”
Safa Kompalić je nedavno bio nagrađen na 92. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, gde je njegovo gazdinstvo priznato za izvanredne rezultate. Goran Eror, sekretar Komisije za agrobiznis Novosadskog sajma, napominje da su ovogodišnji laureati, uključujući Save, mladih, obrazovani i inovativni poljoprivrednici koji primenjuju moderne metode.
Ono što izdvaja Savin rad jeste njegov fokus na zadovoljavanje strogi Global GAP standarda, kao i transparentnost koju pruža putem društvenih mreža, prikazujući kompletnu proizvodnju od semena do berbe. Na taj način, kupci i šira javnost mogu uveriti u kvalitet proizvoda koje srpski poljoprivrednici nude.
Pored Kompalića, nagradu za najbolje u stočarstvu dobilo je gazdinstvo Boška Jurišića iz Šuljma, koje godišnje utovi više od 2.000 svinja. Eror naglašava da Srbija može biti spokojna kada ima ovakvih domaćina koji brinu o prehrambenoj sigurnosti.
Ovogodišnji poljoprivredni sajam je ponovo istekao kao ključno mesto susreta agrarnih radnika, pokazujući da srpska poljoprivreda ima svetlu budućnost. S te tačke gledišta, sajam je bio prilika za mlade poljoprivrednike da pokažu svoje veštine i inovacije, kao i da se povežu sa drugim stručnjacima iz oblasti poljoprivrede.
Generalno, mladim poljoprivrednicima je potrebna podrška u vidu obrazovanja, resursa i tržišne sigurnosti kako bi uspevali u ovom izazovnom i često nepredvidivom poslu. Kroz inovacije, saradnju i zajednički rad, mogu razvijati svoje potencijale i doprinositi održivoj poljoprivredi u Srbiji.
U svetu gde se poljoprivredna proizvodnja suočava s brojnim izazovima, kao što su klimatske promene i potreba za održivijim praksama, primena modernih tehnika i unapređenje znanja su ključni. Sava Kompalić predstavlja inspiraciju za buduće generacije poljoprivrednika, dok njegovo iskustvo služi kao primer kako se ljubav prema zemlji i tradicija mogu spojiti sa modernim pristupima üretbi hrane.
