Prošlo je više od dve decenije otkako je uspostavljen trenutni sistem oporezivanja dohotka u Srbiji. Dok su mnoge zemlje regiona uvele veće poreske stope kako bi smanjile nejednakosti, Srbija i dalje održava jedan od najslabije progresivnih sistema oporezivanja zarada u Evropi. Stručnjaci saglasni su da postoji prostor za promene, ali naglašavaju da se mora pronaći balans između pravičnosti i konkurentnosti.
Zarade u Srbiji trenutno se oporezuju po proporcionalnoj stopi od 10% na iznos koji podleže oporezivanju, a koji premašuje neoporezivi cenzus od 28.423 dinara mesečno, koji važi od 2025. godine. Takođe, godišnji dohodak građana se dodatno oporezuje ako premašuje iznos od 4.874.508 dinara, utvrđen za 2024. godinu. Ova struktura godišnjeg poreza funkcioniše po pravu dvostepene progresije, gde se naplaćuje 10% na iznos do 9.749.016 dinara i 15% na iznos iznad ovog praga.
Uprkos postojanju ovakvog sistema, stručnjaci smatraju da je progresivnost poreza na dohodak u Srbiji vrlo ograničena, posebno u poređenju sa većinom zemalja Evropske unije i regiona. Ključno pitanje koje se postavlja je da li je vreme da Srbija uvede funkcionalniju progresivnost u sistem oporezivanja zarada. Poreski stručnjak Aleksandar Vasić kaže da bi progresivno oporezivanje trebalo da se uvede, ali uz pažljivo biranje modela.
Prema njegovim rečima, Srbija ima relativno niske poreze u poređenju sa ostatkom Evrope, što ostavlja prostora za promene. Vasić objašnjava postojeće porezne modele: cedularni, gde se porez plaća po isplati, i kumulativni, koji uključuje dodatno oporezivanje na nivou godine. On podržava predlog Fiskalnog saveta Srbije da se poveća poreska stopa, ali također i neoporezivi deo zarade, kako bi se postigla veća progresivnost.
Vasić ističe da bi u okviru godišnjeg poreza na dohodak mogla biti uvedena i treća poreska stopa, koja bi iznosila 20%, uz smanjenje postojećih granica. U tom slučaju, neoporezivi deo bi mogao iznositi oko 70.000 dinara, što bi omogućilo da pojedinci sa zaradom od 70.000 dinara uživaju manje poresko opterećenje, dok bi oni sa višim prihodima bili više oporezovani. On plagira i situaciju u Sloveniji, gde porez na dohodak može dostići i do 50%.
Međutim, Vasić upozorava da prevelika progresija može dovesti do negativnih posledica kao što su migracija građana u potrazi za povoljnijim poreznim režimima. Vezano za ovo, Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta smatra da nije samo ekonomsko, već i društveno-političko pitanje da li bi trebalo uvesti progresivnije poreske stope. On naglašava potrebu za postizanjem balansa između pravičnosti i ekonomske atraktivnosti.
Altiparmakov dodaje da Fiskalni savet razmatra mogućnost izjednačavanja poreza na dohodak sa porezom na dobit, što bi doprinelo dodatnoj redistribuciji dohotka. On navodi da je Crna Gora pokušala da uvede progresivnije oporezivanje, ali je to učinjeno na neodgovoran način, što je dovelo do budžetskog deficita. Takođe, napominje da se Rumunija okreće progresivnijem sistemu, dok je Severna Makedonija neuspešno pokušala da ga uvede pre pet godina.
Tako, Srbija se, zajedno sa Severnom Makedonijom i Bugarskom, nalazi na začelju regiona kada je u pitanju progresivnost poreskog sistema. U 2022. godini, Fiskalni savet je izneo predloge mera socijalne i poreske politike, gdje je pozvao na reformu povećanjem stope poreza na 15% ili 20%. U svetlu svih razmatranja i predloga, stručnjaci pozivaju na sveobuhvatnu analizu i pažljivo planiranje promena u poreskom sistemu, kako bi se osiguralo da one donesu korist svim segmentima društva, a ne samo određenim grupama.
