Ekonomski rast Srbije se očekuje u nekoliko faza prema najnovijem izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Prema procenama, rast BDP-a će prvo usporiti sa 3,9 odsto u 2024. godini na 2,4 odsto u 2025. godini. Međutim, MMF predviđa da će se rast ubrzati na 3,6 odsto do 2026. godine. Ove brojke ukazuju na blagu recesiju koja bi mogla uticati na privredu zemlje u kratkoročnom razdoblju, ali i na potencijalno jačanje stabilnosti u srednjoročnom planu.
Pored rasta, procene inflacije takođe se menjaju. Inflacija u Srbiji bi trebala da padne postepeno sa 4,7 odsto u 2024. na 4,6 odsto u 2025, a zatim na 4 odsto do 2026. godine. Ovaj trend pada inflacije može biti pozitivni signal za potrošače i investitore, jer smanjenje inflacije često dovodi do veće kupovne moći stanovništva i boljih uslova za poslovanje.
Stopa nezaposlenosti u Srbiji ostaje bez promene, i očekuje se da će se zadržati na 8,6 odsto u 2025. i 2026. godini. Ova stabilnost može ukazivati na to da tržište rada nastavlja da se prilagođava i da stvara određenu otpornost na ekonomske šokove. Međutim, s obzirom da je stopa nezaposlenosti i dalje visoka u regionu, potrebno je raditi na strategijama za povećanje zapošljavanja i smanjenje nezaposlenosti, posebno među mladima.
Gledajući širu ekonomsku sliku, evrozona kao celina takođe pokazuje skromne stope rasta. Očekuje se da će evrozona rasti za 0,9 odsto u 2024. godini, dok će se taj rast smanjiti na 1,2 odsto u 2025. i na 1,1 odsto u 2026. godini. U skladu sa tim, inflacija u evrozoni će opasti sa 2,4 odsto u 2024. na 2,1 odsto u 2025. i dalje na 1,9 odsto do 2026. godine. Ova kretanja ukazuju na potencijalne izazove s kojima se suočavaju evropske ekonomije, koje bi mogle uticati na izvozne i investicione mogućnosti Srbija.
U istom kontekstu, stopa nezaposlenosti u evrozoni se predviđa da će ostati na 6,4 odsto u 2024. godini, a zatim se blago smanjiti na 6,3 odsto do 2026. Ova poboljšanja u zapošljavanju mogu ukazivati na jačanje tržišta rada u regionu, ali i dalje ne znatno uticati na ukupne ekonomske pokazatelje.
Nemačka, kao najveća privreda evrozone, očekuje oporavak nakon blagog pada na kraju 2024. godine. Predviđa se da će se BDP Nemačke povećati za 0,2 odsto u 2025. godini i za 0,9 odsto u 2026. godini. Inflacija u Nemačkoj će takođe opadati, sa trenutnih 2,5 odsto na 2,1 odsto u 2025. i na 1,8 odsto do 2026. godine. Ove promene mogu imati značajan uticaj na trgovinske razmene sa Srbijom, budući da Nemačka zauzima ključno mesto u ekonomskom sistemu Evrope.
Francuska takođe pokazuje složene ekonomske trendove, sa očekivanjima usporavanja rasta sa 1,1 odsto u 2024. na 0,7 odsto u 2025. godini, a zatim blago ubrzanje na 0,9 odsto u 2026. godini. Ova dinamika može ukazivati na unutrašnje izazove koje Francuska mora da prevaziđe kako bi očuvala stabilnost svoje ekonomske politike.
Ukratko, ekonomski izveštaj MMF-a daje uvid u složenu sliku rasta, inflacije i nezaposlenosti ne samo u Srbiji, već i u širem kontekstu evrozone. Dok Srbija beleži blago usporavanje rasta, pad inflacije može pružiti određeni optimizam. Međutim, izazovi u pogledu nezaposlenosti i globalnih ekonomskih pritisaka ostaju prisutni, što zahteva kontinuirane strateške reakcije i prilagođavanja.
