Osnovni makroekonomski scenario za Srbiju, prema Nacrtu programa ekonomskih reformi (ERP) za period 2025-2027, predviđa prosečan godišnji rast privrede od 4,4%. U ovom dokumentu, objavljenom od strane Ministarstva finansija, naglašava se da će kumulativna stopa rasta od 2025. do 2027. godine iznositi oko 13,7%. Očekuje se da će rast privrede biti potpomognut domaćom potražnjom, kao i da će dalji porast zaposlenosti i zarada imati pozitivan uticaj na privatnu potrošnju. Investicioni rast biće podržan realizacijom projekata u sektorima transporta, energetike i komunalne infrastrukture.
Jedan od ključnih programa koji će uticati na privredni rast je „Skok u budućnost – Srbija 2027“, koji sadrži značajne javne investicije, posebno pred domaćinstvo Specijalizovanoj svetskoj izložbi 2027. godine. Tema ove izložbe biće „Igra za čovečanstvo: sport i muzika za sve“.
Vlada Srbije je, osim povoljnog rasta, posvećena održanju fiskalne discipline u srednjem roku. Takođe, postavljeni su ciljani fiskalni deficiti koji bi trebali obezbediti smanjenje javnog duga. Očekuje se da će fiskalni deficit u narednom srednjoročnom periodu iznositi 3,0% BDP-a, što će stvoriti uslove za finansiranje bitnih investicionih projekata u okviru razvoja planova, a posebno za jačanje nacionalne bezbednosti.
Program „Skok u budućnost – Srbija 2027“ će biti centralna osnova za ubrzanu modernizaciju infrastrukture, sa naglaskom na ulaganje u oblasti poput energetike, transporta i digitalizacije. Očekuje se da će javni dug sektora države na kraju ovog perioda iznositi 46,5% BDP-a. Takođe, primena fiskalnog pravila vezanog za ograničenje deficita odložena je do 2029. godine kako bi se omogućila realizacija investicionih ciklusa.
Privreda Srbije suočava se sa brojnim neizvesnostima, što je slično situaciji u drugim zemljama regiona sa sličnim nivoom razvoja. Glavni rizici, prema analizi, dolaze iz vanjskog okruženja, poput neizvesnosti globalnog rasta, persistirajuće inflacije, kao i sveobuhvatnih mera monetarne politike vodećih centralnih banaka. Dodatno, geopolitičke tenzije i promene cena energenata i sirovina predstavljaju značajne faktore rizika.
Iako su ovi izazovi prisutni, iz Vlade Srbije naglašavaju da će nastaviti jačati trgovinske i investicione odnose sa Evropskom unijom, kao i sa drugim ključnim partnerima. Ovaj pristup cilja unapređenje produktivnosti u ključnim sektorima, kao što su proizvodnja, informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) i energetika. U tom smislu, Srbija posjeduje značajne rezerve koje joj omogućavaju da se zaštiti od ekonomske neizvesnosti, uključujući visoke devizne rezerve i depozite javnog sektora, kao i relativno nizak javni dug.
Sva navedena sredstva i kapaciteti predstavljaju dobru rezervu u slučaju realizacije negativnih rizika. Takođe, Srbija se smatra atraktivnom destinacijom za strana direktna ulaganja, pri čemu aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) pruža dodatnu sigurnost kroz pravilno postavljene ekonomske politike i strukturne reforme sa ciljem postizanja bržeg privrednog rasta i jačanja otpornosti privrede.
Nakon završenog trenutnog aranžmana, dogovoreno je nastavak saradnje kroz Instrument za koordinaciju politika, koji će biti nefinansijskog karaktera i trajati sledeće tri godine. Ovaj novi aranžman jasno ukazuje na to da je ekonomska politika Srbije usmerena na brži rast, razvoj i modernizaciju, uz očuvanje makroekonomske stabilnosti.
Ministarstvo finansija je započelo 11. ciklus izrade Programa ekonomskih reformi za period 2025-2027. godine, a nacrt dokumenta obuhvata ključne mjere za prevazilaženje prepreka privrednom razvoju i jačanju konkurentnosti.
