Prema najnovijoj anketi Evropske centralne banke, koja je uključila 65 stručnjaka, ključne kamatne stope u evrozoni će biti stabilne tokom kratkoročnog perioda, dok se očekuje blagi rast do 2028. godine. Ova procena ukazuje na nastavak trenutne monetary politike koja ima za cilj podršku ekonomskom oporavku.
Eksperti predviđaju da će kamatna stopa na depozite ostati na 2% do kraja godine, pre nego što blago padne na 1,9%. Očekuje se da će do 2028. godine doći do umerenog rasta, sa procenom na 2,25%. Slični trendovi se očekuju i za kamate na glavne operacije refinansiranja, koje bi do 2028. mogle rasti na između 2,4% i 2,65%.
Važno je napomenuti da će referentna kamatna stopa za kratkoročne zajmove u evrima (€STR) doseći 2,2% do 2028. godine, dok se tromesečni euribor očekuje da iznosi 2,3%. Ova povećanja kamatnih stopa reflektuju nameru ECB da obezbedi stabilnu i predvidivu ekonomsku okolinu.
Kratkoročni i dugoročni zajmovi koje ECB nudi bankama u evrozoni će, kako se procenjuje, takođe rasti do 2028. godine, što ukazuje na stratešku podršku likvidnosti. Ovo su presudni momenti koji će oblikovati ekonomski pejzaž evrozone u narednim godinama.
Kada je reč o privrednom rastu, stručnjaci smatraju da će kvartalni rast u evrozoni ostati slabi, sa procenom od 0,1% u trećem tromesečju 2025. godine, dok se očekuje stabilizacija na 0,3% do kraja 2028. Godišnji dugoročni rast bi mogao iznositi oko 1,2%. Ove brojke ukazuju na postepeno, ali stabilno poboljšanje u ekonomiji.
Inflacija, koja se često smatra ključnim pokazateljem ekonomskog zdravlja, takođe će se menjati. Prema predviđanjima, inflacija u evrozoni će pasti sa 2,1% u trećem kvartalu 2025. na 1,7% početkom 2026. godine. U dugoročnom smislu, stabilizacija inflacije očekuje se na 2%. Ukupna stopa nezaposlenosti će, kako se prognozira, iznositi 6,3%.
U svetlu ovih podataka, važno je napomenuti da će ECB nastaviti sa svojom politikom podrške ekonomskoj stabilnosti i oporavku evrozone, fokusirajući se na očuvanje ekonomskog rasta i smanjenje nezaposlenosti kroz kontrolisane kamatne stope. Stručnjaci ističu da su predstojeći periodi neizvesnosti izazvani globalnim ekonomskim uslovima, a ECB će morati da se prilagodi kako bi se suočila sa ovim izazovima.
Ova anketa takođe ukazuje na povećanu svest među ekonomistima o neizvesnosti koja prati oporavak ekonomije. Oni se nadaju da će mere koje preduzima ECB doneti dugoročne koristi, ali priznaju da će put biti izazovan.
Centralna banka takođe naglašava važnost praćenja svih makroekonomske indikatora i odgovarajuće prilagođavanje politika u skladu sa promenama na tržištu. Povećanje kamatnih stopa bi moglo imati direktan uticaj na kreditne aktivnosti i potrošnju, što će dalje oblikovati ekonomski rast u regionu.
Završno, rezultati ankete daju značajan uvid u očekivanja ekonomista i prognostičara za budućnost evrozone, naglašavajući ključne aspekte monetarne politike i njihov uticaj na privredne aktivnosti, inflaciju i nezaposlenost. Ove informacije će biti od suštinskog značaja za donosioca odluka i investitore koji traže stabilnost i predvidljivost u nestabilnim vremenima.
