Kraljevska švedska akademija nauka objavila je odluku o dodeli Nobelove nagrade za hemiju za 2025. godinu Susumuu Kitagavi, Ričardu Robsonu i Omaru M. Jagiju. Ove tri izvanredne ličnosti su nagrađene za njihov doprinos razvoju metalno-organskih okvira, poznatih kao MOF (metal-organic frameworks).
Metalno-organski okviri predstavljaju inovativne molekularne strukture koje sadrže velike šupljine koje omogućavaju prolaz gasova i raznih hemikalija. Ova tehnologija se pokazala izuzetno korisnom u nekoliko primena, uključujući prikupljanje vode iz pustinjskog vazduha, hvatanje ugljen-dioksida, skladištenje toksičnih gasova, kao i katalizaciju različitih hemijskih reakcija. Razvijanjem ovih okvira, nagrađeni naučnici otvorili su vrata za nove mogućnosti u hemiji, pružajući alate koji bi mogli biti ključni u rešavanju ozbiljnih savremenih problema, kao što su klimatske promene i zagađenje životne sredine.
Ovaj poduhvat nije samo značajan za naučnu zajednicu, već ima potencijal da značajno utiče na globalne probleme, kao što su nestašica vode i zagađenje vazduha. U svetu koji se suočava sa sve većim izazovima u očuvanju životne sredine, doprinos ovih naučnika može predstavljati korak ka održivijoj budućnosti.
Nobelova nagrada za hemiju se dodeljuje od 1901. godine, a u ovom trenutku je dodeljena ukupno 116 puta, sa 197 dobitnika. Ova nagrada predstavlja više od samo akademskog priznanja; ona simbolizuje vrhunac dostignuća u hemiji i doprinos nauci u korist čovečanstva.
Kada govorimo o dobitnicima, zanimljivo je napomenuti da je najmlađi laureat ikada bio Frederik Žolio, koji je 1935. godine osvojio ovu nagradu sa samo 35 godina. S druge strane, najstariji dobitnik je Džon B. Gudenaf, koji je osvojio nagradu 2019. godine kada je imao 97 godina. Takva različitost u godinama naglašava koliko je hemija dinamična i koliko različiti pristupi i životni putevi mogu doprineti naučnom napretku.
Osim toga, u istoriji Nobelove nagrade za hemiju, postojali su izuzeci, kao što su naučnici Frederik Sang i Beri Šarples, koji su dva puta bili dobitnici ove prestižne nagrade. Ovaj fenomen pokazuje koliko su neki doprinosi važni i uticajni na polju hemije, što dovodi do ponovnog priznavanja istih pojedinaca kroz prizmu njihovih inovacija.
U prošloj godini, Nobelova nagrada za hemiju dodeljena je biohemičaru Dejvidu Bejkeru sa Univerziteta u Sijetlu, kao i naučnicima Demisu Hasabisu i Džonu Džamperu, koji su radili u britansko-američkoj laboratoriji za istraživanje veštačke inteligencije Gugl DipMajnd. Ova nagrada predstavlja spoj biologije i tehnologije, što je još jedan primer kako se različite oblasti nauke mogu ukrštati i kako se inovacije mogu desiti na preseku različitih disciplina.
Narednih dana, biće objavljeni i dobitnici Nobelove nagrade za književnost, nagrade za mir, kao i nagrade za ekonomiju. Specijalna ceremonia dodele nagrada biće održana 10. decembra, na godišnjicu smrti Alfreda Nobela, osnivača ove prestižne nagrade. Ovaj datum ima poseban značaj ne samo za laureate, već i za sve one koji veruju u moć nauke i njen doprinos razvoju društva.
U svetlu ovih događaja, Nobelova nagrada za hemiju za 2025. godinu naglašava ključnu ulogu inovacija u savremenoj hemiji i poziva na širi dijalog o njenom uticaju na svakodnevni život. Suštinski, rad ovih naučnika i njihov doprinos nauci služe kao inspiracija za buduće generacije koje teže razumevanju sveta oko sebe i njegovih složenih problema. Uz nauku i inovacije, svet može raditi na stvaranju održivije i bolje budućnosti za sve.
