Kraljevska švedska akademija nauka obavestila je javnost o odlukama vezanim za dodelu Nobelove nagrade za fiziku 2025. godine, koja će biti dodeljena Džonu Klarku, Mišelu H. Devoreu i Džonu M. Martinisu. Ova nagrada se dodeljuje za značajne doprinose u oblasti fizike, a laureati su prepoznati za otkriće makroskopskog kvantnog tunelovanja i kvantizacije energije u električnim kolima.
Nobelov komitet ističe da su eksperimenti koje su izveli naučnici sa kalifornijskih univerziteta, uključujući Berkli, Jejl i Santa Barbaru, pokazali kako kvantna fizika može da funkcioniše u praksi. Oni su sproveli niz eksperimenata tokom 1984. i 1985. godine koristeći elektronska kola napravljena od superprovodnika. Ovi materijali su jedinstveni jer omogućavaju prolaz električne struje bez otpora.
Kroz precizno podešavanje i merenje svih svojstava kola, njihovi eksperimenti su otkrili kako se električni naboji kreću kroz superprovodničke komponente, koje su odvojene tankim slojevima neprovodljivog materijala poznatim kao Džozefsonova spojka. Ova istraživanja su dovela do otkrića da se sistem može ponašati kao jedinstvena čestica, koja ispunjava celo kolo.
U svom eksperimentu, Džon Klark, Mišel H. Devore i Džon M. Martinis uspeli su da demonstriraju da makroskopski sistem može biti „zarobljen“ u stanju nultog napona, ali i da može da „pobegne“ iz ovog stanja kroz proces kvantnog tunelovanja. Ova pojava je zabeležena kao promašaj napona, što ukazuje na kvantni karakter sistema.
Laureati su takođe prikazali kako se sistem ponaša prema pravilima kvantne mehanike, što podrazumeva kvantizovanu prirodu gde sistem apsorbuje ili emituje samo određene količine energije. Ole Erikson, predsednik Nobelovog komiteta za fiziku, smatra da je izuzetno važno proslaviti postignuća u kvantnoj mehanici, koja neprestano donosi nova iznenađenja i predstavlja osnovu moderne digitalne tehnologije.
Odluka dražbenih stručnjaka o dodeli nagrada ukazuje na to da je ova otkrića otvorila nove mogućnosti za razvoj naprednih kvantnih tehnologija, uključujući kvantnu kriptografiju, kvantne računare i kvantne senzore. Nobelova nagrada za fiziku dodeljuje se od 1901. godine, a tokom tog perioda iza nje stoji ukupno 118 dodela i 226 laureata.
Među značajnim podacima o dobitnicima, najmlađi laureat, Lorens Brag, dobio je nagradu u 25. godini 1915. godine, dok je najstariji laureat bio Artur Aškin, koji je dobio nagradu 2018. godine u 96. godini. Džon Bardin je jedini naučnik koji je dva puta dobio Nobelovu nagradu za fiziku, dok su prošlogodišnji dobitnici bili Džon Hopfild i Džefri Hinton, pioniri u oblasti veštačke inteligencije.
U najnovijim vestima, dodaje se da su Nobelovu nagradu za medicinu dobili Meri E. Brankou, Fred Ramsdel i dr Šimon Sakaguči za svoja otkrića koja osvetljavaju kako imuni sistem prepoznaje štetne mikroorganizme. Dodela Nobelovih nagrada će se nastaviti, a sutra će biti objavljena nagrada za hemiju, dok će u četvrtak biti dodeljena nagrada za književnost. U petak će biti objavljen dobitnik Nobelove nagrade za mir, a nagrada za ekonomiju biće dodeljena 13. oktobra.
Svečana ceremonija uručivanja nagrada planira se za 10. decembar, na godišnjicu smrti Alfreda Nobela, koji je bio švedski industrijalac i pronalazač dinamita. Nobelove nagrade su prestižna priznanja koja, osim međunarodnog priznanja, nose i novčanu vrednost od gotovo 1,2 miliona dolara.
