Profesor ranomodernističke engleske književnosti na Univerzitetu u Bristolu, Metju Stegl, analizirao je fragmente pisma iz 17. veka, koji otkrivaju nove informacije o bračnom životu Viljema Šekspira i njegove supruge En Hatavej. Ovi nalazi dovode u pitanje dugo prihvaćenu tezu da je Šekspir živeo u nesrećnom braku i da su supružnici bili odvojeni. U svom istraživanju, profesor Stegl tvrdi da su Šekspir i En zapravo živeli zajedno u Londonu, što se suprotstavlja ustaljenom verovanju da su njihovi odnosi bili problematični.
Ova analiza se oslanja na fragment pisma koje profesor Stegl smatra značajnim jer baca novo svetlo na kompleksnost Šekspirovog privatnog života. Prema njegovim rečima, tekst pisma ukazuje na to da su Šekspirovi boravili na adresi koja do sada nije bila poznata — Triniti Lajn, koja se danas smatra Litl Triniti Lajn u londonskom Sitiju. Ovo otkriće otvorilo je nova pitanja o tome koliko su Šekspir i En zapravo bili bliski, s obzirom na to da su se ranije pretpostavljali udaljenost i nesuglasice.
Jedan od ključnih aspekata pisma jeste i informacija da su Šekspir i En zajedno upravljali novcem, što dodatno komplicira stavove o njihovom braku. Pismo sugeriše da je Šekspir zadržavao deo svog bogatstva za nećaka, koji je bio siroče po imenu Džon Bats, pokazujući tako brigu i odgovornost sa strane velikog pisca. Ove nijanse ukazuju na to da je njihova veza mogla biti složenija nego što su dosadašnje analize sugerisale.
Takođe, profesor Stegl ističe da su postoji dokazi o manjem broju intelektualnih i emocionalnih brežuljaka između Šekspira i En, što može izazvati promenu u našim razumevanjima njihovog odnosa. Verovalo se da je En, zbog Šekspirove posvećenosti pozorištu i njegovih čestih odsustava, bila zaboravljena i zapostavljena. Međutim, nova otkrića pokazuju da je njihova svakodnevica mogla biti mnogo više prožeta zajedništvom nego što je ranije verovano.
Pored toga, istraživanje profesora Stegla osvetljava i emocionalne aspekte koje su istorijski kritičari često zanemarivali. Njegova analiza pokazuje da se Šekspir nije samo posvetio svom umetničkom delu, već je istovremeno aktivno učestvovao u životu svoje supruge i zajednom domaćinstvu. Ova saznanja razumljivo doprinose boljem razumevanju načina na koji su lične i profesionalne sfere umetnikove karijere bile isprepletene.
Osim što ove informacije menjaju percepciju o Šekspirovom braku, takođe otvaraju mogućnost za rekontekstualizaciju njegovih dela. U tom svetlu, predlozi i analize potencijalnih uticaja En Hatavej na pisanje i kreativni proces Viljema Šekspira dobija dodatnu dubinu. Mnogi kritičari su ranije videli En kao figure bez značaja, ali nova istraživanja mogu promeniti način na koji pristupamo njegovom umetničkom nasleđu.
Na kraju, otkrića doktora Stegla pozivaju na ponovno razmatranje ne samo Šekspirovih ličnih odnosa, već i načina na koji se često u književnosti poistovećuju umetnici sa likovima koje stvaraju. Ukazuje se na to da su emocionalna zbivanja i lične veze često direktno povezana sa umetničkim izrazom, ali su tokom vekova bila zanemarena ili pogrešno interpretirana.
Ovaj novi uvid u Šekspirov život može doprineti širem razumevanju ne samo njegovog dela, već i koncertnog konteksta društvenih i kulturnih normi onog vremena. U svetlu novih saznanja, možemo dezafirmisati staru dogmu o nesrećnom braku između Šekspira i En, što može podstaći dalja istraživanja u oblasti književne biografije i odnosa umetnika sa njihovim kreativnim partnerima.
