Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Milan Petričković izjavio je danas da su višemesečne studentske blokade fakulteta u Srbiji dovele do apsurdne situacije u kojoj se prijemni ispiti održavaju istovremeno sa blokadama pojedinih fakulteta. Ova situacija je, prema njegovim rečima, primer urušavanja akademske tradicije koja traje više od dva veka.
Petričković je istakao da su prijemni ispiti sprovedeni u neadekvatnim prostorima, poput hale Beogradskog sajma, čime se dodatno urušava kvalitet obrazovanja. Naglasio je da fakulteti ne bi trebali biti politički poligoni, već institucije za obrazovanje i nauku. Odbacio je ideju da univerziteti budu mesta za političko delovanje, naglašavajući da je takvo ponašanje protivzakonito i štetno.
Prema njegovim rečima, zbog blokada i prelaska na onlajn nastavu, ova akademska godina faktički je izgubljena. Istakao je da prava nastava mora da se odvija uživo, a ne putem interneta, te da je sve drugo neadekvatno rešenje koje ne doprinosi kvalitetu obrazovanja.
Govoreći o posledicama blokada, Petričković je naglasio da je pričinjena materijalna i duhovna šteta, a da su određeni prostori od kulturno-istorijskog značaja oštećeni usled blokada. Ukazao je na to da univerzitet nije privatna svojina, već institucija koja treba da bude očuvana za buduće generacije.
Petričković je uputio kritiku na račun sveukupnog stanja u obrazovanju, pitajući se da li su na fakultete upisani studenti koji žele da slobodno studiraju ili nove blokadere koji će dodatno otežati situaciju. Istakao je važnost odvajanja akademske godine od politike kako bi se obezbedio normalan rad fakulteta.
U upozorenju da rizikujemo gubitak čitave akademske godine, Petričković je postavio ključno pitanje: da li su u pitanju studenti željni znanja ili politički aktivisti. Naglasio je da odgovornost leži na dekanima i profesorima da obezbede nesmetano održavanje nastave i ispita, te da ukoliko nisu sposobni ili voljni da to urade, treba preispitati njihovu odgovornost ili smenu.
On je dodao da iza blokada stoje dublje političke igre i interesne grupe koje koriste studente kao instrumente u svojim ciljevima. Petričković smatra da se ova situacija ne može smatrati samo pitanjem studentskih zahteva, već predstavlja ozbiljan pokušaj destabilizacije države kroz rušenje univerziteta, koji je vitalna institucija u društvu.
Na kraju, profesor je naglasio da bez jakog univerziteta ne može biti ni budućih generacija, ni razvoja, ni prosperiteta. Ova analiza trenutne situacije u obrazovanju otkriva važnost očuvanja akademske autonomije i zaštite univerziteta kao mesta slobodnog istraživanja i razvoja znanja. Petričkovićov stav o hitnoj potrebi za rešavanjem trenutne krize u srpskom visokom obrazovanju pruža jasnu sliku o izazovima sa kojima se fakulteti suočavaju i ukazuje na neophodnost povratka akademskog integriteta. U trenutku kada su studenti sve više angažovani u političkim pitanjima, važno je setiti se da je univerzitet mesto za obrazovanje, a ne za političke borbe. Očuvanje akademske tradicije i kvaliteta obrazovanja trebalo bi da bude prioritet svih učesnika u obrazovnom sistemu.