Nemacki penzioni sistem se suočava sa velikim izazovima, a novi izveštaj Minhenskog instituta za ekonomska istraživanja (IFO) ukazuje na hitnu potrebu za reformom kako bi se sprečio neprihvatljiv rast troškova i opterećenje budućih generacija. U radu je navedeno da bi u slučaju nepreduzimanja akcija, stopa doprinosa za obavezno penzijsko osiguranje mogla porasti sa trenutnih 18,6 odsto na čak 22 odsto do 2050. godine.
Marsel Tum, direktor IFO instituta u Drezdenu i koautor izveštaja, naglašava da se Nemačka suočava sa dramatičnim demografskim promenama koje će imati ozbiljne posledice po ekonomski sistem. „Bez reformi, teret će pasti na radnike i poslodavce“, ističe on, objašnjavajući kako je životni vek u Nemačkoj u stalnom porastu, dok su mlađe generacije srazmerno mnogo manje od generacije „bejbi bumera“.
Kao ključno rešenje, Tum predlaže ponovno uvođenje „faktora održivosti“, koji bi povezao starosnu granicu za penziju sa očekivanim životnim vekom. On upozorava da bi troškovi starenja mogli da dodatno opterete mlade, ukoliko se ne preduzmu odgovarajuće mere. „Mere poput penzije za majke i zamrzavanja starosne granice za odlazak u penziju idu u pogrešnom pravcu“, smatra Tum.
Preporučuje se modifikacija postojećih pravila: ukidanje mogućnosti odlaska u penziju sa 63 godine može delimično pomoći, ali snažnije povezivanje rasta penzija sa odnosom broja korisnika i uplatilaca doprinosa – kroz faktor održivosti – moglo bi značajno smanjiti ukupne troškove penzionog sistema. Tum ističe da bi najveći uticaj imalo usklađivanje starosne granice za odlazak u penziju sa očekivanim životnim vekom. Takođe, treba uzeti u obzir i pravednije usklađivanje postojećih penzija sa inflacijom, umesto sa zaradama, kako bi se obezbedila njihova dugoročna održivost.
Stručnjaci takođe ukazuju na dodatne mere koje bi mogle doprineti stabilizaciji penzionog sistema. Uvođenje korekcija koje bi omogućile da se penzije više oslanjaju na ekonomske realnosti, kao što su inflacija i odnos aktivnih radnika i penzionera, može osigurati dugoročnu održivost. Na taj način stariji građani ne bi bili preopterećeni sve većim troškovima.
U kontekstu sveprisutne promene demografske slike, mere reforme bi trebalo da budu održive i pravedne prema svim generacijama. U suprotnom, buduće generacije bi mogle snositi teret koji bi bio neprihvatljiv. U zavisnosti od demografskih kretanja, potrebne su hitne mere kako bi se osiguralo da nemački penzioni sistem ostane jedan od najstabilnijih u Evropi.
Analize pokazuju da bi sprovođenje ovih mera moglo doneti uštedu i održati penzioni sistem stabilnim, ali i omogućiti bolji životni standard za starije osobe. Usmeravanje reformi prema izdvojenim potrebama i realnim izazovima potrošnje može doneti dugoročne koristi za vođenje ekonomske politike. Ukoliko se sada ne preduzmu neophodne reforme, posledice za buduće generacije bi mogle biti katastrofalne.
Izveštaj IFO instituta je, bez sumnje, početak važnih diskusija koje će oblikovati budućnost nemačkog penzionog sistema i preko njega ekonomsku stabilnost zemlje. Upravljačke strukture, kao i političari, moraju biti spremni da se uhvate u koštac sa ovim izazovima i u zajedničkom duhu se bore za održiviju budućnost.
