Srpsko voćarstvo se trenutno suočava sa izazovima koji zahtevaju strateško prilagođavanje na tržištu. Sa jedne strane, postoji oštar pritisak konkurencije, dok sa druge strane klimatske promene postavljaju nove prepreke. U razgovoru sa Veljkom Jovanovićem, savetnikom predsednika Privredne komore Srbije, razmatrano je kako Srbija može učiniti da ponovi uspeh u izvozu jabuka sa drugim voćem, posebno šljivama i malinama.
Jovanović ističe da je uspeh izvoza jabuka pokazao potencijal Srbije kada se pravilno planira i pristupi izvozu. Kada je izvoz jabuka bio u velikoj meri usmeren ka ruskom tržištu, veliki proizvođači su već 2014. i 2015. godine prepoznali potrebu za diversifikacijom tržišta i usmerili se ka novim. “Planirajte dugoročno, istražujte tržište, i ne oslanjajte se samo na trenutnu cenu”, savetuju Jovanović.
Tržište srpskih jabuka je znatno prošireno. Iako su ranije bile usmerene na Istok, sada su prisutne i na zahtevnom britanskom tržištu, kao i na tržištima Indije i Egipta. U sezoni 2023-24, Srbija je izvezla jabuke u vrednosti od 107 miliona evra, od čega je oko 35 miliona evra došlo iz ruskog tržišta, dok je značajan deo izvoza obezbeđen od bliskoistočnih tržišta.
Osim jabuka, u poslednjih nekoliko godina zabeležen je i veliki rast u izvozu borovnica. U 2017. godini izvoz borovnica iznosio je samo 743 tone, dok je prošle godine ta cifra dostigla skoro 5.700 tona, čime je zarađeno 30 miliona evra. Jovanović naglašava da se borovnica na tržištu pojavljuje u periodu kada je potražnja. Međutim, ukazuje na to da se i kalendari menjaju, pa je neophodno planirati unapred.
Nažalost, šljiva i malina predstavljaju problematične tačke u srpskom voćarstvu. Iako je Srbija najveći proizvođač šljiva u Evropi, sa 72.000 hektara pod ovom kulturom, izvoz se i dalje suočava sa niskim prihodima. U 2022. godini izvoz sveže šljive iznosio je oko 25.000 tona, dostižući samo 15 miliona evra. U poređenju sa konkurentima poput Rumunije i BiH, srpski proizvođači imaju velike izazove u povećanju izvoza.
Razgovarajući o malini, Jovanović ističe da je ona ključni izvoznik, ali i da se suočava sa smanjenjem cena na tržištu. U 2024. godini Srbija se očekuje izvoz od oko 100.000 tona smrznutih malina, sa prihodima koji su manji nego u prethodnim godinama. Porast troškova proizvodnje i klimatske promene dodatno otežavaju situaciju.
“Naša proizvodnja maline je često neefikasna, sa prosečnim prinosima koji ne prelaze pet tona po hektaru. U savremenoj proizvodnji, sve ispod deset tona smatra se neisplativim”, objašnjava Jovanović. Dodatno, naglašava potrebu za korišćenjem savremenih tehnologija i naučnih saznanja kako bi se podigla efikasnost voćarstva u Srbiji.
Završavajući razgovor, Jovanović ističe da šljiva kao brend ima veliki potencijal koji nije u potpunosti iskorišćen. Preporučuje promenu sortimenta i prilagođavanje tržištu kako bi se šljive mogle pozicionirati kao brendirani proizvod, bez obzira na to da li se radi o svežim ili prerađenim proizvodima. Sa jasnijom vizijom i strategijom, srpska voćarska industrija može postati značajan igrač na globalnom tržištu.
