Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, nedavno je izneo stavove o trgovinskim odnosima SAD-a prema Indiji i Rusiji. U objavi na društvenim mrežama, naglasio je da su trgovinski odnosi sa Indijom veoma ograničeni, dok je saradnja između SAD-a i Rusije skoro nepostojeća. Tramp se osvrnuo na to da ga ne zanima šta Indija radi sa Rusijom, dodajući da te zemlje mogu zajedno „uništiti svoje mrtve ekonomije.“
Trampova izjava o ruskoj ekonomiji bila je jasna: prema njemu, ruska privreda se dobro drži uprkos sankcijama koje su joj nametnute. Napomenuo je da mnoge druge zemlje loše podnose slične pritiske, dok Rusija pronalazi načine da se nosi sa ekonomskim izazovima. Ova izjava je u kontrastu sa percepcijom mnogih zapadnih analitičara koji smatraju da je ruska ekonomija pod velikim pritiskom.
Predsednik je specifično ukazao na visoke tarife koje Indija nameće na proizvode iz SAD-a, ističući da su to jedne od najviših na svetu. U tom kontekstu, Tramp je najavio uvođenje carina od 25% na robu koja dolazi iz Indije, a ovo će početi da važi od 1. avgusta. Uvođenje ovih carina delimično se temelji na visokim carinama koje Indija primenjuje, trgovinskim barijerama i saradnji Indije s Moskvom u sektorima energetike i naoružanja.
Ovo nije prvi put da Tramp koristi stroge mere trgovinske politike kako bi uticao na međunarodne odnose. Njegov fokus na trgovinske razlike pokazuje njegov pristup „Amerika prvo“, koji se često manifestuje kroz stroge uslove trgovine sa zemljama koje se ne pridržavaju američkih očekivanja.
Tramp je takođe dao ultimatum predsedniku Rusije, Vladimiru Putinu, tražeći da okonča rat u Ukrajini u roku od 50 dana. U suprotnom, Rusija će se suočiti sa novim sankcijama koje bi mogle dostići čak 100%. Ove sankcije su usmerene ne samo ka Rusiji, već i ka zemljama poput Indije, Kine i Brazila, koje nastavlju da trguju sa Moskvom, kao i protiv svih koji podržavaju ruske ekonomske aktivnosti.
Međutim, Tramp je ubrzo skratio rok za rešavanje konflikta na samo 10 dana, ukazujući na to da nema napretka u mirovnim pregovorima. Ovaj postavljanje rokova i ultimatuma dodatno ukazuje na Trampov pristup koji se oslanja na brze i odlučne mere kako bi prisilio druge na promene koje SAD smatra potrebnim.
Iako su Trampove izjave izazvale veliku pažnju u medijima, reakcije drugih država su bile različite. Mnoge zemlje, uključujući Indiju i Rusiju, kritikuju američke metode i smatraju ih neprikladnim za savremeni multilateralni svet. Pozivajući se na svoje unutrašnje interese, ove zemlje nastavljaju da razvijaju svoje trgovinske odnose, i to ne samo s Sjedinjenim Američkim Državama, već i s drugim partnerima širom sveta.
U ovom kompleksnom međunarodnom okruženju, Trampova politika može biti viđena kao igra visokih uloga, u kojoj se pokazuje snaga SAD-a, ali može dovesti i do eskalacije tenzija. Pitanje kako će se ovaj konflikt dalje razvijati ostaje otvoreno, a analitičari prate svaki potez kako bi predvideli moguće buduće scenarije.
U svetlu ovih dešavanja, jasno je da je trgovinska politika i dalje sredstvo kojim se manipuliše u međunarodnim odnosima, a Trampova administracija nastavlja da pokazuje odlučnost da osigura američke interese na globalnoj sceni. Kako će se odnosi razvijati, ostaje da se vidi, a izazovi pred američkom administracijom su mnogostruki.
