Realni Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u prva četiri meseca 2023. godine povećan je za oko 2,0 odsto, dok je ukupna industrijska proizvodnja zabeležila rast od 2,1 odsto. Prerađivačka industrija je ostvarila značajan rast od 3,5 odsto, dok je rudarstvo zabeležilo rast od 3,6 odsto. Ove informacije dolaze iz najnovijeg izdanja biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT), koji naglašava nastavak pozitivnog trenda u domaćoj ekonomiji.
Autori izveštaja ističu da je od početka godine zabeležen dvocifreni međugodišnji rast spoljnotrgovinske razmene, sa vrednošću robnog izvoza od oko 10,8 milijardi evra, što je povećanje od 8,2 odsto. Vrednost uvoza iznosi oko 14 milijardi evra, uz rast od 12,5 odsto. Ovo ukazuje na aktivniju trgovinsku razmenu sa inostranstvom i može se smatrati pozitivnim znakom za privredu.
Međutim, pokrivenost uvoza izvozom smanjila se na 77,2 odsto, u poređenju sa 80,4 odsto u istom periodu prošle godine. Ovaj pad može izazvati zabrinutost, s obzirom na to da ukazuje na povećani uvoz u odnosu na izvoz, što može dovesti do deficita u trgovinskoj bilanci.
Što se tiče budžetske situacije, od početka godine, u republičkom budžetu evidentiran je deficit od oko 78 milijardi dinara. Ovo je rezultat realnog rasta budžetskih izdataka od 4,5 odsto, dok su budžetska primanja realno smanjena za 2,1 odsto. Ovaj deficit može predstavljati izazov za fiskalnu politiku i buduće planiranje budžetskih sredstava.
U maloprodaji, promet u konstantnim cenama je porastao za 0,4 odsto. Ipak, slabi rezultati u aprilu, posebno tokom perioda od februara do aprila, doveli su do stagnacije prometa u realnom smislu. Ovaj slabiji učinak može se delimično pripisati studentskim blokadama koje su stvorile neizvesnost i nervozu na domaćem potrošačkom tržištu, te su mnogi potrošači odložili deo svojih kupovina.
Inflacija u martu i aprilu, prema izveštaju, registrovala je mesečne stope od 0,1 odsto i 0,3 odsto, dok je međugodišnja inflacija iznosila 4,4 odsto u martu, a 4,0 odsto u aprilu. Ovo pokazuje da su inflacioni pritisci počeli da se smanjuju, a međugodišnja inflacija u aprilu dostigla je najniži nivo od juna 2024. godine. Ova stabilizacija inflacije može pružiti veću sigurnost potrošačima i investitorima i potencijalno stvoriti povoljnije uslove za ekonomski rast u narednim mesecima.
U svetlu ovih ekonomskih pokazatelja, analitičari naglašavaju potrebu za pažljivim razmatranjem fiskalnih i monetarnih politika kako bi se osigurao održiv rast u narednom periodu. Uticaj globalnih ekonomskih kretanja, kao i unutrašnjih faktora poput potrošnje i investicija, mogao bi značajno oblikovati smer buduće ekonomske politike.
U zaključku, trenutni ekonomski trendovi u Srbiji ukazuju na pozitivne pomake u nekim sektorima, uz izazove koji se pojavljuju u pogledu budžetskog deficita i inflacije. Naredni period će biti ključan za oblikovanje strategija koje bi mogle pomoći u očuvanju stabilnosti i rasta. Potrebno je zadržati fokus na unapređenju konkurentnosti domaće industrije, kao i na jačanju spoljnotrgovinske bilance, što su vitalni elementi za dalji razvoj srpskog gospodarstva.
