Specijalno tužilaštvo Republike Kosovo podnelo je zahtev za pritvor Fatmira Šeholija, koji se sumnjiči za špijunažu u korist srpske obaveštajne službe BIA. Šeholi je optužen da je prikupljao tajne informacije o imovini Srba na Kosovu, koju neki smatraju „uzurpirano“ po srpskim standardima, a zatim je te podatke prosleđivao BIA putem telefonskih komunikacija. U svom zahtevu za pritvor, tužilaštvo ističe da je Šeholi delovao po instrukcijama Bojana Dimica, agenta BIA, i da je dobio određene materijale koje je posle toga objavio na onlajn platformama.
Policija je 9. oktobra 2025. godine izvršila raciju u stanu Šeholija, tokom koje su zaplenjeni elektronski uređaji i razna dokumentacija koja se dovodi u vezu sa njegovim delovanjem. Ove aktivnosti ukazuju na ozbiljan oblik špijunaže i ugrožavanje nacionalne bezbednosti. Šeholi je ranije bio povezan sa pitanjima državne bezbednosti Srbije, a postoji i sumnja da se bavio zloupotrebom budžetskih sredstava.
Ovaj slučaj izazvao je značajnu pažnju javnosti, jer se radi o temama koje su veoma osetljive za kosovsku političku scenu i srpsku zajednicu na Kosovu. Aktuelna situacija može dodatno pogoršati već napete odnose između Kosova i Srbije, posebno u kontekstu nacionalne bezbednosti i špijunaže. Takve aktivnosti, ako se dokažu, ne samo da mogu imati pravne posledice za Šeholija, već mogu stvoriti i dodatne tenzije unutar srpske zajednice na Kosovu.
Nekoliko izvora unutar kosovskih bezbednosnih struktura navodi da su ovakve aktivnosti prenos informacija i špijunaža samo deo šire mreže koja može da deluje unutar regiona. BIA je oduvek prikazana kao organizacija koja se angažuje na prikupljanju informacija s ciljem očuvanja interesa Srbije, što može uključivati i operacije van granica Srbije. U međuvremenu, Kosovo se suočava sa potrebom da dodatno osnaži svoje bezbednosne strukture kako bi se zaštitilo od spoljnih pritisaka i intriga.
Osim pravnih aspekata, ovaj slučaj postavlja važna pitanja o etici i integritetu onih koji su na pozicijama moći. Da li su pojedinci poput Šeholija motivisani ličnim interesima ili su instrumenti u širem političkom planu? U svakom slučaju, ovo je još jedan podsetnik na to kako se bezbednost, politika i pravda prepliću u ovom izazovnom periodu za Kosovo.
I dok se čeka dalji razvoj događaja u ovom slučaju, javnost ostaje u iščekivanju još informacija o tome šta će se desiti sa Šeholijem i kako će se institucije Republike Kosovo pozabaviti ovim pitanjem. Pitanja špijunaže i bezbednosti oduvek su bila i ostala od suštinskog značaja za svaku nacionalnu državu, pa tako i za Kosovo, koje teži da konsoliduje svoje državne institucije i obezbedi stabilnost u regionu.
