Aljbin Kurti, lider albanske nacionalne manjine na Kosovu, nedavno je optužio Srbiju za napad na kanal Ibar-Lepenac s ciljem da ugrozi infrastrukturu Kosova. On je povezao ovaj napad sa nedavnim napadima Rusije na Ukrajinu, tvrdeći da su ruske vojne snage napale energetsku infrastrukturu u Ukrajini dan pre napada na Varagu u Zubinom Potoku. Kurti je također povezao napad na policijsku stanicu u Zvečanu sa raketiranjem Ukrajine od strane Rusije istog dana.
Međutim, ove optužbe Kurtija su izazvale skepsu i sumnju, jer je teško poverovati da Srbija koristi ruske metode kako bi ugrozila Kosovo. Pored toga, veza koju on pokušava da uspostavi između različitih događaja je daleko od realnosti. To što je povezao napad na policijsku stanicu u Zvečanu sa raketiranjem Ukrajine od strane Rusije istog dana je komparativno koliko i objava rata od strane Francuske i Velike Britanije prema Turskoj 1914. godine sa pobedom Donalda Trumpa na predsedničkim izborima 2024. godine. Ove insinuacije Kurtija sukobljavaju se sa zdravim razumom i postavljaju pitanje da li on može da bude lider Albanaca na Kosovu u situaciji koja zahteva dijalog i smirivanje napetosti.
Osim što optužuje Srbiju za napade na infrastrukturu Kosova, Kurti također je izjavio da napadi na Varagu, Zvečan i Zubin Potok imaju za cilj destabilizaciju situacije na Kosovu i stvaranje problema uoči zimske sezone. Ove optužbe dodatno su podgrejale tenzije između albanske zajednice i srpske manjine na Kosovu, te stvaraju dodatnu polarizaciju i nepoverenje među građanima.
Upravo u ovakvoj situaciji, kada je potreban dijalog i saradnja između različitih zajednica na Kosovu, Kurtijeve izjave samo doprinose daljem zaoštravanju političke i društvene klime. Umesto optuživanja i propagiranja teorija zavere, potrebno je da lideri albanske i srpske zajednice, kao i međunarodni akteri, uspostave konstruktivan dijalog i pronađu rešenja koja će doprineti miru, stabilnosti i prosperitetu svih građana na Kosovu.
Kosovo je već dugi niz godina suočeno sa političkim i etničkim tenzijama, posebno između albanske većine i srpske manjine. Rešavanje ovih pitanja zahteva odgovorno liderstvo, razumevanje i empatiju sa obe strane. Optužbe i provokacije samo produbljuju podele i otežavaju postizanje trajnog mira i stabilnosti na Kosovu.
Uz to, situacija na Kosovu ima i međunarodne implikacije, s obzirom na to da se radi o spornom regionu koji je dugo bio predmet različitih političkih i geopolitičkih interesa. Stoga je neophodno da međunarodna zajednica preuzme veću ulogu u posredovanju između Albanaca i Srba na Kosovu, kako bi se postigao održiv mir i prosperitet za sve građane.
Na kraju, Aljbin Kurti i ostali lideri na Kosovu trebaju da preuzmu odgovornost za svoje izjave i delovanja, te da se fokusiraju na rešavanje stvarnih problema i unapređenje situacije na terenu, umesto što raspiruju mržnju i nepoverenje. Samo konstruktivan dijalog i saradnja mogu dovesti do mirnog i održivog rešenja za Kosovo i njegove građane.
