Dunavsko priobalje na Zemunskom keju, u blizini nekadašnjeg hotela „Jugoslavija“, suočava se sa ozbiljnim problemom zagađenja. To područje je preplavljeno smećem, kao i drvećem koje je tamo ostalo nakon raznih oluja, uz ostatke napuštenih plovila koja neprekidno ruže izgled ovog nekada popularnog dela Beograda. Građani su izrazili zabrinutost zbog stanja čistoće reka i nejasne nadležnosti koja se tiče održavanja ovog dela grada.
Prema informacijama koje su „Novosti“ dobile od Javnog vodoprivrednog preduzeća „Beograd vode“, briga o čistoći ovaj deo reke je u nadležnosti Vodoprivrednog preduzeća „Galovica“. Oni ističu da izlaze na teren jedino u vanrednim situacijama. Mihajlo Janjić, direktor „Galovice“, objasnio je da su oni dobili odgovornost za sređivanje rečnog priobalja, ali da su se prošle godine fokusirali na stanje Dunava tokom poplava u susednim zemljama.
Janjić je napomenuo da su nedavno očistili jedno područje u Zemunu od nane koje se tu nalazilo punih deset godina. U ovom preduzeću naglašavaju da radnje preduzimaju samo kada dobiju konkretan nalog, bilo od „Srbijavode“ ili od Grada Beograda. Oni su u mogućnosti da reaguju na situacije kada ih neko angažuje, što povlači pitanje koliko efikasno funkcioniše čitav sistem održavanja čistoće reka.
U međuvremenu, od 200 plovnih objekata koji su se nalazili u ovom delu Beograda, planirano je da ostane samo oko 70. Ova brojka je rezultat zakonskih izmena iz 2016. godine koje su prebacile nadležnost iz JVP „Beograd vode“ na „Srbijavode“, a zatim su ti preneli zaduženje “Galovici”. Tokom ovog procesa, vlasti su sprovele odredbe o postavljanju i održavanju plutajućih objekata, prema kojima su vlasnici obavezni da svoje splavove održavaju u ispravnom stanju i redovno uklanjaju otpatke i naslage.
Pitanje ostaje ko zapravo nadgleda primenu ovih propisa. Građani su zabrinuti da li inspekcija Grada uistinu sprovodi kontrolu i kako se zapravo može reševati ovaj problem. Postavljaju se i dodatna pitanja o tome koliko je efikasan sistem obaveza koje vlasnici splavova treba da poštuju, kao i o odgovornosti lokalnih vlasti u smislu zaštite prirodnih resursa.
Iako su se neki potezi preduzeli u pravcu čišćenja, čini se da su napori nedovoljni i da situacija zahteva bržu i koordinisaniju akciju svih relevantnih institucija. Građani traže transparentnost u vezi sa tim ko je odgovoran za očuvanje čistoće reka i pozivaju na hitne mere kako bi se zaštitili od potencijalnih zdravstvenih i ekoloških problema koje ovakvo stanje može izazvati.
Kako bi se ostvario napredak, neophodno je uspostaviti jasniju koordinaciju između različitih javnih preduzeća i Grada Beograda, kao i osigurati da nadležnosti budu jasno definisane i primenjene u praksi. Ovo nije samo pitanje estetskog izgleda grada, već i očuvanja zdravlja njegovih građana i okoliša. S obzirom na sve to, očekuje se da će stručnjaci i nadležni organi brže reagovati kako bi se sanirala ova situacija i vratila čistota Dunava i njegovog priobalja.
