Padavine i mrazevi u aprilu značajno su otežali prolećnu setvu poljoprivrednicima u Srbiji, a posebno u regionu Mačve, poznatom po gajenju kukuruza. Ratar Željko Milutinović istakao je da je više puta pokušavao da započne setvu, ali vlažna zemlja ga je sprečila. „Danas smo prvi dan na setvi i ovo su loši uslovi, ali je dobro da se zemlja napije,“ rekao je on za Euronews Srbija, naglašavajući važnost poštovanja setvenog kalendara kako bi se obezbedilo nicanje zrna.
Stručnjaci veruju da će, uprkos kašnjenju uzrokovanom klimatskim prilikama, prinose biti u redu. Profesor Slađana Mirković iz poljoprivredne škole u Šapcu navela je da su poljoprivrednici već počeli s radovima na njivama bez obzira na vremenske uslove, a očekuje se da će se setva nastaviti u punom jeku posle Uskrsa. Mirković je takođe istakla da su meteorološke prognoze optimistične, s očekivanim stabilizovanjem temperatura.
Mnogi poljoprivrednici svesni su promene u klimi i prate savete stručnjaka kako bi unapredili svoje prinose. „Ako dođe do nenormalnih vrućina, naši planovi ne vredi da se sprovode,“ rekao je Milutinović, dodajući da se agrotehničke mere smatraju jednim od načina za poboljšanje uskoro planiranih prinosa.
Prema rečima dr Radivoja Jevtića iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, optimalni period za setvu kukuruza obično je do 25. aprila, ali kašnjenje do prve dekade maja ne predstavlja veliki problem. Savetuje se samo da se bira ranije hibridne sorte kako bi se nadoknadilo izgubljeno vreme. Takođe, ukazao je na to da su u poređenju s ranijim godinama, površine posađene ovom kulturom smanjene, ali se očekuje povećanje površina pod suncokretom, što se pokazalo kao otpornija biljka u stresnim uslovima.
Jevtić je dodao da je još rano za procenu prinosa, budući da zavise od razvoja vegetacije, koji je ključni deo godišnjeg ciklusa. „Poljoprivredni proizvođači znaju šta treba uraditi – oni koji su planirali da zaseju, već su pripremili parcele,“ rekao je.
Kada je u pitanju uljana repica, Jevtić je istakao da se očekuje porast površina pod ovom kulturama za čak 40% u odnosu na prethodne godine. Međutim, otvoreno je i pitanje mogućih nestašica ili poskupljenja ovih kultura. Jevtić je naveo da Srbija nije dovoljno velika da značajno utiče na globalne cene, a da će one biti određene globalnim dešavanjima.
U svetlu ovih izazova, poljoprivrednici se suočavaju s potrebom da se prilagode novim okolnostima i klimatskim promenama, kako bi postigli željene prinose. Njihova sposobnost da implementiraju efikasne agrotehničke mere postaje ključna za obezbeđivanje stabilnosti u proizvodnji. Nadamo se da će predstojeći dani doneti povoljnije vremenske prilike, koje će olakšati setvu i omogućiti optimalne uslove za rast useva.
