U Srbiji su prinosi voća poput kajsije, breskve, trešnje, rane sorte višnje i šljive ozbiljno ugroženi zbog poznih prolećnih mrazeva i niskih temperatura koje su zabeležene krajem aprila. Kako navodi agroanalitičar Goran Đaković, neki prinosi mogli bi biti smanjeni čak i do 100 procenata, dok se u proseku očekuje pad od 30 do 90 procenata. Đaković je za Tanjug izjavio da bi smanjeni prinosi mogli uticati na povećanje cena voća, pa bi se mogla javiti potreba za uvozom.
On ističe da jabuke i druge vrste voća koje nisu bile u cvetu tokom mrazeva neće biti pogođene i da se očekuje dobar i kvalitetan rod. Kako navodi Đaković, pad prinosa voća nije problem isključivo Srbije, već se suočavaju i druge zemlje u regionu poput Bugarske i Rumunije. To se posebno odnosi na Severnu Makedoniju, gde su temperature kada su jabuke bile u punom cvetu dostigle minus osam stepeni, a cvetovi su uveliko propali.
Govoreći o ratarstvu, Đaković smatra da će prinosi, poput onih pšenice, biti standardni, u okviru pet tona po hektaru, dok se procene za kukuruz tek očekuju s obzirom na to da je trenutno u fazi setve. Todo se dešava usred promena na vrhu poljoprivredne administracije, s imenovanjem Dragana Glamočića na mesto ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Đaković naglašava da je to dobar izbor jer je Glamočić stručnjak koji može doneti konkretne rezultate, posebno u oblasti stočarstva, koja beleži značajan pad.
Očekuje se da će novi ministar dati svoj doprinos u rešavanju problema stočarske proizvodnje i smanjenju uvoza. Đaković takođe ukazuje na hitnost rešavanja isplate subvencija za poljoprivrednike, ističući da to mora postati prioritet novog ministra. On veruje da će novi ministar nastaviti s isplatama subvencija, što bi pomoglo u stabilizaciji sektora.
S obzirom na to da farmerske aktivnosti ne mogu da se odlažu, Đaković ističe važnost pravovremene isplate subvencija i poreza. Poljoprivrednici su, kako dodaje, bili primorani da se zadužuju kod komercijalnih banaka kako bi nabavili setveni materijal i đubrivo, što ih dodatno opterećuje. Ukazuje na to da su zaduženja nepovoljna za njihovo poslovanje, te je neophodno da novi ministar hitno reaguje i reši ovakve probleme kako bi poljoprivrednici mogli da nastave sezonu bez dodatnih finansijskih prepreka.
U svetlu trenutnih izazova, Đaković podseća da poljoprivredu karakterišu specifični vremenski zahtevi. Setva se obavlja u aprilu, a njen tačan datum zavisi od klimatskih uslova. Poljoprivrednici su često u situaciji da moraju doneti brze odluke i rešenja, što dodatno povećava pritisak na njih. Sa vanrednim okolnostima uzrokovanim klimatskim promenama, važno je da sve institucije, uključujući Ministarstvo poljoprivrede, rade zajedno na pružanju podrške proizvođačima kako bi se smanjio rizik od ekonomskih gubitaka.
Đaković smatra da je ključ u planiranju i pravovremenim reakcijama prema trenutnim potrebama proizvođača. Poljoprivrednici se suočavaju s nizom prepreka, a njihova sposobnost da se prilagode i pronađu rešenja biće ključna za održavanje proizvodnje. U ovom trenutku, očekivanja su velika od novog ministra, s nadom da će njegov rad doprineti stabilnosti u poljoprivredi i poboljšanju životnog standarda ruralnog stanovništva. Naredni period će, kako se očekuje, biti odlučujući za budućnost srpske poljoprivrede.
