TAMAN kad su se domaći proizvođači peleta, koji se već godinama suočavaju sa teškoćama, ponadali da će situacija na tržištu da se poboljša, stigao je hladan tuš. Primena pravilnika o čvrstim gorivima, koji je trebao da počne juče, odložena je iz tehničkih razloga za dva meseca, a novi datum primene je 19. septembar. Razlog za odlaganje je nedostatak dovoljno akreditovanih laboratorija koje bi vršile kontrolu kvaliteta peleta, a to je neophodno s obzirom na veliki broj uzoraka koje je potrebno pregledati.
Ovaj pravilnik je osmišljen da garantuje prodaju najkvalitetnijih peleta u Srbiji po evropskim standardima, što je od izuzetnog značaja za potrošače koji će biti bolje zaštićeni. Proizvođači peleta godinama su tražili usvajanje ovih propisa kako bi se zaštitili od nelojalne konkurencije koja na domaće tržište donosi proizvode sumnjivog kvaliteta.
Mladen Stojadinović iz Grupacije za obnovljive izvore energije Privredne komore Srbije (PKS) navodi da nije odložena samo primena pravilnika o čvrstim gorivima, već i pravilnika o sledljivosti sirovine. Ova regulativa, koja je usklađena sa propisima EU, je ključna jer garantuje poreklo sirovina koje se koriste u proizvodnji peleta. Proizvodi koji ne ispunjavaju zadate standarde neće moći da se uvezu u Srbiju, što bi doprinelo boljoj regulaciji tržišta i smanjenju nelojalne konkurencije.
Pravilnik za čvrsta goriva omogućava svim proizvođačima koji ispunjavaju standarde da se takmiče na fer osnovama. Prema Stojadinoviću, njegova primena bi značila kraj uvoza peleta sumnjivog kvaliteta, pretežno iz BiH i Crne Gore, gde su znatne razlike između deklarisanog i stvarnog sadržaja proizvoda. Na osnovu novog pravilnika, inspekcija će moći da vrši kontrolu tržišta, čime će potrošači dobiti kvalitetnije proizvode.
Međutim, čak i sa primenom ovih pravilnika, domaći proizvođači peleta će i dalje imati problema s konkurencijom jer su troškovi proizvodnje značajno niži u susednim zemljama. Otud proizvođači traže podršku države, predlažući direktne subvencije od 20 evra po kubiku za drvo koje se koristi za proizvodnju peleta. Takođe, postoji i predlog za smanjenje cena električne energije, budući da preduzeća u susedstvu plaćaju značajno manje za struju.
Stojadinović ističe da trenutno nijedan veći proizvođač peleta ne radi punim kapacitetom, već čeka razvoj situacije na tržištu. U Crnoj Gori cene peleta su niže za 50 do 60 evra po toni u odnosu na domaće, što dodatno otežava konkurenciju. Proizvođači u Hrvatskoj dobijaju besplatno drvo, dok u BiH takođe imaju povoljnije uslove nego u Srbiji, uključujući niže cene struje.
Pravilnik o tehničkim i drugim zahtevima za čvrsta goriva iz drvne biomase, koji počinje da se primenjuje 19. septembra, će omogućiti prodaju isključivo proizvoda koji ispunjavaju stroge standarde. Uvedeni su tehnički parametri za pelete i brikete, i svaki proizvod koji ne prođe laboratorijsku analizu neće moći da se prodaje. Ovaj zakon će obuhvatiti analizu 20 različitih kvalitativnih parametara, a ukoliko barem jedan od njih ne bude ispunjen, proizvod neće biti odobren za tržište.
Proizvodnja peleta u Srbiji beleži pad već treću godinu zaredom, sa smanjenjem od 160.000 tona u 2022. u odnosu na prethodnu godinu. Domaći proizvođači ne mogu da zadovolje potrebe tržišta, a prethodna zabrana izvoza peleta dovela je do prekomernih zaliha, dok je kasnije ukidanje te zabrane ponovo otvorilo tržište za nelojalnu konkurenciju.
Trenutno se cena peleta kreće između 28.000 i 32.000 dinara po toni, što nije značajna promena u odnosu na prošlu godinu. Polovina domaćinstava u Srbiji greje se na drva, a njih 160.000 koristi pelete kao energent. U narednom periodu, ključno će biti kako će se nova regulativa odraziti na tržište i konkurentnost domaćih proizvođača.
