Priliv doznaka u Srbiju za prvu polovinu 2025. godine, prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), iznosio je 2,3429 milijardi evra. Ovaj iznos je manji u poređenju sa istim periodom prethodne godine kada je zabeleženo 2,541 milijardi evra. Podaci NBS ukazuju da su lični transferi zabeležili pad od 7,8 odsto u međugodišnjem poređenju, što ukazuje na određene izazove u ovoj oblasti.
Analizirajući geografsku strukturu doznaka, NBS beleži da je stabilnost u strukturi doznaka ostala na visokom nivou, kao i prethodnih godina. Najveći deo doznaka potiče iz tradicionalnih izvora, a to su pre svega Nemačka, koja čini 24,7 procenta ukupnog priliva. Slede Švajcarska sa 12,5 procenata, Austrija sa devet procenata, Sjedinjene Američke Države sa 7,1 procentom i Hrvatska sa 5,9 procenata. Ovi podaci ukazuju na značajan doprinos dijaspore u ekonomiji Srbije, budući da doznake često predstavljaju ključni izvor prihoda za mnoge porodice.
NBS objašnjava da se smanjen priliv doznaka iz Nemačke i drugih evropskih zemalja može povezati sa ekonomskom stagnacijom koja je prisutna u tim zemljama. Takođe, snižavanje inflacije, koja je prethodnih godina uticala na nominalni rast doznaka, takođe može igrati ulogu u ovom smanjenju. Ova situacija može biti izazov za ekonomiju Srbije, koja zavisi od priliva doznaka, a smanjenje može uticati na kupovnu moć dobitnika doznaka.
U prethodnim godinama, prilivi po osnovu doznaka stabilizovali su se na nivou od blizu pet milijardi evra godišnje. Očekuje se da bi sličan nivo mogao biti postignut i u ovoj godini, kao i u narednim. Iako se uočavaju periodični fluktuacije, dijaspora ostaje važan stub srpske ekonomije, a prilivi doznaka pružaju podršku mnogim domaćinstvima.
Centralna banka Srbije koristi metodologiju platnog bilansa Međunarodnog monetarnog fonda (BPM6) za analizu doznaka. Prema ovoj metodologiji, doznake su obuhvaćene kroz stavku koja se naziva lični transferi. Ova stavka uključuje različite vrste transfera, kao što su doznake radnika, penzije, socijalna primanja, kao i donacije i poklone iz inostranstva upućene rezidentima Srbije. Ova sistematizacija pomaže u boljem razumevanju strukturnih karakteristika priliva doznaka i njihove uloge u ukupnoj ekonomskoj slici zemlje.
NBS takođe naglašava važnost ovih podataka za oblikovanje ekonomske politike. S obzirom na to da doznake igraju značajnu ulogu u domaćoj potrošnji, razumijevanje njihovih kretanja može pomoći u proceni i planiranju ekonomskih mera. U vreme globalnih ekonomskih neizvesnosti, prateći prilive doznaka i njihove promene, donosioci odluka mogu bolje reagovati na izazove i prilike koje se javljaju.
Iako trenutni podaci ukazuju na smanjenje doznaka, mnogi analitičari smatraju da bi dugoročne tendencije mogle biti pozitivne. Osvrćući se na stabilizovane prilive i tradiciju srpske dijaspore, očekuje se da će i dalje postojati značajan strukturni doprinos kroz ove finansijske tokove. Ekonomija Srbije može se osloniti na podršku dijaspore, iako će izazovi morati biti prevaziđeni kako bi se održala stabilnost.
U zaključku, priliv doznaka u Srbiju prati promene na globalnom tržištu i zavisi od brojnih unutrašnjih i vanjskih faktora. S obzirom na trenutne ekonomske uslove u Evropi, Srbija će morati nastaviti da prati ove tokove kako bi prilagodila svoje ekonomske strategije i osigurala stabilnost i rast.
