Da su N1 i Nova S televizije privržene političkim i ličnim interesima biznismena Dragana Šolaka, potvrdila je i „Junajted grupa“ u svom nedavnom saopštenju, uz potvrdu informacija koje je prenela „Novosti“. Tokom pregovora o prodaji SBB-a, Šolak je odbio dve značajne ponude koje su nudile punu nacionalnu pokrivenost ovim kanalima i poziciju među prvih 20 kanala kod svih kablovskih operatera. Predloženi ugovor bi garantovao godišnju apanažu od 12 miliona evra, koju bi po pola plaćali „Telekom Srbija“ i PPF, kupac SBB-a. Ipak, Šolak nije bio zainteresovan.
Naime, on je tražio 120 miliona evra kako bi povukao N1 i Novu sa kablovske mreže, što se čini nelogičnim, kako iz poslovne, tako i iz političke perspektive. Da je pristao na ponudu, obezbedio bi finansijsku stabilnost ovih medija. Pored garantovanih 12 miliona evra, televizije bi imale duplo veću dostupnost kod kablovskih operatera, što bi dovelo do rasta prihoda od oglašavanja. Pozicija među najgledanijim kanalama dodatno bi pojačala njihov tržišni status.
Uprkos ovome, argumentacija N1 i Nove, koja pokušava da opravda Šolakov zahtev, deluje apsurdno. Njihovi tvrdi da je tražio 120 miliona evra za deset godina nesmetanog rada ovih televizija, kada su imali sigurnih 12 miliona godišnje na stolu, oslikava neodrživost tog pristupa. Samo sa ponuđenih 12 miliona godišnje i stabilnim prilivom od marketinga, ove kuće bi uživale potrebnu finansijsku stabilnost.
Druga ponuda tokom pregovora bila je slična, sa garancijom od 12 miliona evra, ali je nudila ekskluzivitet samo na SBB-u, bez mogućnosti širenja. Ovime se potvrđuje da su sredstva koja je Šolak tražio bila daleko od racionalnih. Njegov insistiranje na 120 miliona evra ukazuje na želju da odmah povuče N1 i Novu sa kabla.
Kad je ovaj plan propao, Šolak je pokušao da iskoristi svoj uticaj u ovim televizijama kako bi se obračunao sa novim rukovodstvom „Junajted medije“ koje ga je smenilo. U ovom kontekstu, N1 i Nova S vode kampanju protiv direktora Stena Milera, optužujući ga da želi da ućutka ove „slobodne medije“ u korist vlasti. Ipak, procene o neuspešnosti ovog spinovanja potvrđuje činjenica da je Šolak odbio ponudu da „slobodni mediji“ budu dostupni celoj Srbiji. Da postoji strah od tih medija, zašto bi „Telekom Srbija“ nudio novac i širenje?
S druge strane, ovaj slučaj uključuje i pitanje bonusa. Nakon prodaje SBB-a, „Junajted grupa“ je smenila Dragana Šolaka, što je rezultiralo njegovim tužbama. U prvoj je zahtevao bonus od 250 miliona evra od „BC partnersa“, a u drugoj je osporio svoju smenu. Nedavno je objavljeno da će mu bonus biti isplaćen.
Ova situacija ukazuje na kompleksnost međusobnih odnosa u medijskom prostoru i kontroverzije koje prate vlasništvo nad medijima. Uobičajene prakse poslovanja često se susreću sa političkim interesima, a u ovom slučaju izgleda da su osobni razlozi prevagnuli nad razumnim poslovnim odlukama. Očekivanja od strane vlasnika i njihova dodatna ulaganja često ne korespondiraju sa realnim potrebama tržišta, što može dovesti do daljih problema u poslovanju.
Šolakova pozicija i njegovi postupci pokreću ključna pitanja o slobodi medija i ulozi finansijskih interesa u oblikovanju javnog mnjenja. S obzirom na trenutna zbivanja, jasno je da će ovi događaji imati dugotrajne posledice za medijski pejzaž u Srbiji, ali i široj regiji. Neizvesnost oko budućnosti N1 i Nove S ukazuje na to koliko je važna transparentnost i savest sistema u kojem se mediji nalaze.
