Prema najnovijem istraživanju Postdam instituta za klimatska istraživanja, globalna ekonomija će do 2050. godine doživeti pad prihoda od čak 19 procenata zbog zagađenja životne sredine, iako bi emisija štetnih gasova mogla biti zaustavljena već danas. Studija je obuhvatila podatke iz 1.600 regiona širom sveta sakupljene tokom poslednje četiri decenije i pokazala da će se smanjenje prihoda osetiti u svim regionima, pri čemu će najveći gubitak biti u Južnoj Aziji i Africi.
Negativni efekti zagrevanja planete se najviše ogledaju u poljoprivredi, kvalitetu i kvantitetu prinosa, infrastrukturi i produktivnosti u privredi. Gubici će se procenjivati na oko 38 biliona dolara godišnje do 2050. godine, što je šest puta više od troškova zaustavljanja efekta staklene bašte i zadržavanja rasta temperature na dva stepena. Prema rečima autora studije Maksimilijana Koca, emisija štetnih gasova iz proteklih decenija ima trajne negativne posledice koje se već osećaju danas, a nastavi li se ovakva praksa, situacija će se dodatno pogoršati u budućnosti.
Prognoze za 2100. godinu su još pesimističnije, jer se očekuje da će prihodi globalne ekonomije biti umanjeni za čak 60 procenata ukoliko se ne kontroliše emisija štetnih gasova. Najviše će stradati zemlje tropskih regiona, a nerazvijene zemlje gubiće gotovo 58 odsto prihoda više nego razvijene zemlje. Posledice po privredu će biti 40 procenata teže za zemlje koje su najviše doprinele zagađenju i zagrevanju planete industrijskom aktivnošću.
Postdam institut jasno ukazuje da se mora hitno preduzeti akcija za zaustavljanje emisije štetnih gasova i drugih zagađenja, kako bi se sprečilo dalje pogoršanje uslova života i ekonomska šteta. Svetska privreda suočava se sa ozbiljnim pretnjama zbog nekontrolisane emisije štetnih gasova, a ugrožene su i buduće generacije. Neophodno je preduzeti mere za zaštitu životne sredine kako bi se sačuvala ekonomija i sprečile katastrofalne posledice po čitav svet.
