Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski suočava se s brojnim izazovima dok se rata u Ukrajini nastavlja punom snagom. Uoči treće godine sukoba, Zelenski se suočio s optužbama i kritikama s raznih strana, dok se istovremeno nastavlja boriti za opstanak svoje države. On je preživeo desetak pokušaja atentata i pravi se da se nije promelo ništa trenutne podrške. Međutim, nova izjava predsednice Fonda za humanitarno pravo Nataše Kandić dodatno je zakomplikovala situaciju.
Na svom nalogu na društvenoj mreži Tviter, Kandićeva je kritikovala ponašanje Donalda Trampa prema Zelenskom. „Obraćanje Trampa Zelenskom je kraj Amerike od koje smo učili“, napisala je Kandićeva, postavljajući ište zanimljivo pitanje o sličnostima između ponašanja Trampa i drugih intelektualaca. Njene reči naišle su na podeljena mišljenja, dok su mnogi podsetili na pasivnost međunarodne zajednice u prvim mesecima sukoba.
Na početku 2022. godine, u vreme dok su vođeni pregovori u Belorusiji i Istanbulu, Kandićeva je izrazila zabrinutost zbog neodgovarajuće reakcije sveta. Ona je povezala ovaj sukob s NATO agresijom na Srbiju 1999. godine, što podseća na bolne uspomene iz prošlosti.
Stavovi prema Zelenskom se prepliću s kritikama i pozivima na mirovne sporazume. Vođa Bregzita i lider britanske Reformske stranke Najdžel Faraž izjavio je da Zelenski treba hitno da potpiše mirovni sporazum, naglašavajući da bi u suprotnom mogao da postane žrtva Rusije. On je takođe izrazio svoju nesigurnost u vezi s pozitivnim ishodima ako se sukob nastavi.
„Ukrajina je sada bliže potpisivanju mirovnog sporazuma nakon svađe u Beloj kući, ali Zelenski mora da se probudi. Ili će se ići na mirovni sporazum, ili će se rat nastaviti godinama. Što duže rat traje, to više to odgovara Rusiji“, upozorio je Faraž. Njegove reči otvaraju dodatna pitanja o trajanju sukoba i uticaju na civilno stanovništvo.
Kandićeva je u svojim izjavama takođe ukazala na humanitarne posledice rata. Prema njenim rečima, u Ukrajini se mogu videti uništene zgrade i neznanje o sudbini civila. Uporedila je situaciju u Ukrajini sa onom na Kosovu, ističući da su ruske snage „pražnile teritoriju“. Ove tvrdnje podsećaju na nesreću i bol koju donosi rat, što dodatno komplikuje već napetu situaciju.
U međuvremenu, dok se nastavljaju političke tenzije, izveštaji sugeriraju da američka administracija ubrzava pripreme za mogući sastanak između predsednika SAD i Vladimira Putina. CNN navodi da su posle svađe Zelenskog i Trampa osnažene pripreme za sličan sastanak u Saudijskoj Arabiji. Izvori sugeriraju da je Kremlj otvoren za brže obnovu dijaloga, dok su neki analitičari preneli da je Tramp diskreditovao Zelenskog kako bi ga uklonio iz pregovora, jer predstavlja prepreku.
Trenutna situacija u Ukrajini je alarmantna. Prema podacima, više od milion ljudi je poginulo ili povređeno, a 40.000 se smatra nestalima. U međuvremenu, ukupno do 16 miliona ljudi napustilo je zemlju ili se našlo na okupiranim teritorijama. Ekonomija je na kolenima, s direktnom materijalnom štetom od 170 milijardi evra, dok se procenjuje da će potpuno obnavljanje zahtevati 506 milijardi.
Zelenski se suočava sa političkim previranjima unutar Ukrajine, dok istovremeno mora balanceirati međunarodnu podršku i unutrašnje izazove. Njegova budućnost, kao i budućnost Ukrajine, ostaje neizvesna dok rat i dalje traje. Akteri na političkoj sceni će morati pažljivo da biraju reči i poteze, dok svet posmatra situaciju s uznemirenošću i anticipacijom.
