Džordan Hetmejker sanjala je o tome da postane licencirani padobranac. Njena strast prema padobranstvu je rasla, ali skok koji se dogodio 14. novembra 2021. godine potpuno je promenio njen život. U svojoj knjizi „Devojka koja je pala sa neba“, Džordan opisuje uzbuđenje koje je osećala prilikom skakanja iz aviona sa visine od 4.100 metara, kao i osećaj postignuća nakon sletanja.
Na dan nesreće, Džordan je planirala da izvede drugi i poslednji skok kako bi stekla dodatno iskustvo za svoju licencu. Nebo je bilo vedro, vetar je bio miran – uslovi su bili gotovo savršeni za njen skok. Međutim, kada je povukla ručicu padobrana, shvatila je da nešto nije u redu. „Pilot padobran, manji padobran koji izvlači glavni, bio je potpuno omotan oko moje noge. Moja noga je visila u vazduhu dok sam nastavila da slobodno padam bez ičega što bi me usporilo“, izjavila je za UNILAD.
Od trenutka kada je aktivirala padobran do udara u tlo, prošlo je samo 20 sekundi, ali Džordan je to doživela kao večnost. „Samo sam mislila kako se zemlja brzo približava i da će bol biti strašan. Nisam mislila da ću umreti, samo da će biti veoma bolno“, prisetila se.
Udarila je o tlo brzinom od oko 130 km/h, ali je, na iznenađenje svih, ostala pri svesti tokom celog incidenta. „Dali su mi ketamin kako bi me uneli u helikopter. Sećam se da sam lepršala kroz kaleidoskop boja i oblika“, ispričala je. Kada je stigla u bolnicu, lekari su ustanovili da je pretrpela ozbiljne povrede: pet slomljenih pršljenova, povredu kičmene moždine, kao i pilon frakturu, tešku povredu izazvanu snažnim udarcem.
Džordan je nastavila s rehabilitacijom, boreći se sa posledicama svojih povreda. Iako je doživela disfunkciju unutrašnjih organa i utrnulost u delovima tela, nije odustala. Nakon meseci mukotrpnog rada, ponovo je stala na noge, a nedavno je proslavila dve godine otkako je mogla da hoda bez pomoći. Na Instagramu je napisala: „Proslavljam drugu godišnjicu svoje sposobnosti da hodam samostalno planinarenjem i penjanjem po stenama. Zauvek ću biti zahvalna na svojoj pokretljivosti.“
Džordan se osvrće na svoju nesreću i priznaje da je napravila jednu ključnu grešku: „Trebalo je da odmah aktiviram rezervni padobran čim sam shvatila da nešto nije u redu.“ Njena perspektiva o životu se znatno promenila, a ona sada poručuje: „Uradite sve! Ne odlažite stvari sa svoje liste želja. Nikada ne znate kada će vam se život promeniti ili završiti.“
Iako je prošla kroz traumatično iskustvo, Džordan se prošle godine vratila padobranstvu, ovoga puta u tandemu. Izražava veliku želju da uskoro ponovo skaka sama. „Dok sam ležala u bolnici, stalno sam mislila: ‘Šta ako nikada više ne budem mogla da hodam?’ Tako mi je drago što sam do sada živela punim plućima“, zaključuje ona.
Njen put oporavka je inspirativan i pokazuje snagu ljudske volje. Džordan Hetmejker nije samo preživela tešku nesreću, već se i vratila svojim snovima, a njen duh i strast prema padobranstvu ostaju netaknuti. Njena priča o hrabrosti i upornosti podseća sve nas na vrednost života i važnost praćenja svojih snova, bez obzira na prepreke koje nam se mogu naći na putu.
