Fizičari u CERN-ovom centru za nuklearna istraživanja u Ženevi postigli su fascinantan naučni uspeh tako što su uspeli da pretvore olovo u zlato. Ova konverzija se dogodila tokom sudara jezgara olova koji su bili ubrzani gotovo do brzine svetlosti. Ovaj poduhvat je ostvaren korišćenjem novog mehanizma i detektovan je zahvaljujući visoko naprednoj tehnologiji koja se koristi u istraživačkim eksperimentima u CERN-u.
U saopštenju koje je objavila ova organizacija, istaknuto je da se neće stvoriti „basnoslovne količine zlata“ tokom ovog procesa, ali je to dovoljno značajno da skrene pažnju naučnika i šire javnosti. Naučnici naglašavaju da su sudari jezgara olova visoke energije sposobni da proizvedu plazmu koja je verovatno postojala u univerzumu tokom milionitog dela sekunde nakon Velikog praska. Ova plazma je mogla doprineti stvaranju materije kakvu danas poznajemo.
Jedan od ključnih aspekata ovog eksperimenta jeste to da se jezgra olova u LHC-u, koji se prostire na 27 kilometara, često sudaraju tako što prolaze jedni pored drugih. Kada se to dogodi, javlja se intenzivno magnetsko polje koje može izazvati vibracije u unutrašnjoj strukturi jezgara olova, čime se izbacuju manji brojevi neutrona i protona. Na ovaj način, naučnici su otkrili da za stvaranje zlata, odnosno jezgra sa 79 protona, tri protona moraju biti uklonjena iz olovnog jezgra.
Iako su sprovedeni eksperimenti dovele do stvaranja malih količina zlata, ukupna količina koja je dobijena ostala je trilione puta manja nego što bi bila potrebna za izradu čak i malog komada nakita. Ovaj rezultat je značajno umanjio nade alhemičara koji su tokom vekova težili pretvaranju olova u zlato. CERN je na ovaj način još jednom potvrdio da su snovi srednjovekovnih alhemičara o bogatstvu ostali nezadovoljeni, uprkos tehničkom postignuću.
CERN-ov tim naglašava da zlato zapravo postoji samo mali deo sekunde tokom eksperimenta, što dodatno podseća na to koliko je teško i gotovo nemoguće proizvesti zlato na ovaj način u velikim količinama. Ovaj naučni rad, koji je realizovan od 2015. godine u okviru eksperimenta nazvanog „Alisa“, objavljen je u stručnom časopisu „Physical Review Journals“.
Prema rečima naučnika, ova istraživanja doprinose boljem razumevanju fundamentalnih procesa koji su se odvijali u ranim fazama univerzuma, a nova saznanja mogu imati široke posledice ne samo za nauku, već i za našu svakodnevicu. Sudari jezgara olova i analiza rezultata pružaćaju ključne informacije o strukturi materije i kako ona funkcioniše na subatomskoj razini.
Osim toga, istraživanje ovih fenomena može otvoriti vrata za nova otkrića u budućnosti, uključujući i primenu u različitim tehnologijama, poput medicinske dijagnostike i terapije. Zbog složenosti fenomena i tehnologije koja se koristi u istraživanjima, ovaj poduhvat je primer kako se napredna nauka razvija i kako se teorijske ideje mogu testirati u praktičnim uslovima.
U zaključku, iako su akustične nade, smatrane zlatom, još jednom razbijene, naučni poduhvati poput ovog pokazuju da ljudska radoznalost i potraga za znanjem nikada ne prestaju. Opservacije i eksperimenti pomažu nam da bolje razumemo svet oko nas, pomažući nam da otkrijemo skrivene tajne univerzuma, i da možda, jednog dana, otkrijemo mogućnosti koje danas ne možemo ni zamisliti.
