Kineske vlasti su nedavno uvele nova ograničenja na izvoz retkih zemnih metala, što bi moglo izazvati ozbiljne posledice po globalnu auto-industriju, upozorava Financial Times. Ova ograničenja su rezultat carina koje je američki predsednik Donald Tramp uveo, a prema procenama državnih zvaničnika i menadžera iz auto-industrije, zalihe potrebnih magneta mogle bi se iscrpiti za samo nekoliko meseci.
U aprilu je Peking objavio da će proširiti ograničenja na izvoz sedam ključnih retkih zemnih metala koji su esencialni za proizvodnju električnih vozila, vetroelektrana i borbenih aviona. Trgovac metalima Jan Gize iz kompanije Tradium je istakao da su proizvođači automobila zatečeni ovom situacijom i da mnogi od njih imaju zalihe magneta koje su dovoljni jedino za dva do tri meseca. „Ukoliko magneti ne stignu u EU ili Japan u tom roku, možemo se suočiti sa ozbiljnim problemima u lancu snabdevanja auto-industrije“, naglasio je Gize.
Nova kineska pravila fokusiraju se na teške i srednje retke zemne metale, koji su neophodni za proizvodnju visokopreformansnih magneta, otpornih na visoke temperature. Ovi metali, kao što su disprozijum, terbijum i samarijum, ključni su ne samo za civile, već i za vojne aplikacije, uključujući borbene avione i dronove. Izvori iz auto-industrije veruju da će ova ograničenja najviše pogoditi kompanije poput Tesle.
Jedan od visoko pozicioniranih zvaničnika iz auto-industrije je procenio ozbiljnost ovih mera na „7 ili 8 od 10“. On je naveo da Kina koristi ove restrikcije kao oblik odmazde i strategiju pritiska na zapadne vlade da promene svoju trgovinsku politiku. „Kina poručuje da zajedno ne možemo opstati bez zajedničkog razumevanja trgovinskih odnosa“, dodao je izvor.
Iako su retki zemni metali prisutni u velikim količinama u Zemljinoj kori, njihova obrada je teška i skupa, a Kina gotovo isključivo kontroliše ovu industriju. Laki retki metali, kao što su neodimijum i prazeodimijum, trenutno nisu obuhvaćeni zabranom, čime Kina ostavlja otvoren prostor za dodatne pretnje.
Prema novim pravilima, kineski izvoznici su obavezni da dobiju dozvolu za svaku pošiljku ovih metala, a izvoz u Sjedinjene Američke Države je zabranjen. Unatoč ovim promenama, procese implementacije još uvek nije sistematično regulisano, a neki izvoznici se pozivaju na višu silu da bi obustavili isporuke.
Japan i Australija traže načine da smanje zavisnost od Kine. Japan se oslanja na australsku kompaniju Lynas, koja namerava da proširi svoj pogon u Maleziji i započne obradu ključnih metala do sredine 2025. godine. Japanski zvaničnici ističu da postojeće zalihe teških retkih metala neće biti dovoljne da se spreče potencijalni poremećaji u snabdevanju.
Analitičari napominju da je teško predvideti kako će Kineska vlada sprovoditi nove mere, dok se bliži trenutak kada će se zabrane u potpunosti uvesti. Osim toga, neusponi u proizvodnji usled građanskog rata u Mijanmaru dodatno otežavaju situaciju, a Kinezi se možda ne žele potpuno obavezati na uskraćivanje izvoza koji bi mogao naići na negativne posledice po njihovu ekonomiju.
Kina je sa eksploatacijom i preradom retkih minerala počela još 1950-ih godina, ali je pravi uspon doživela tokom 1970-ih. Kombinacija jeftine radne snage i ekološki manje striktnijih pravila omogućila je zemlji da brzo razvije ovu industriju. Danas, Kina kontroliše gotovo čitav lanac proizvodnje, od vađenja ruda do gotovih proizvoda, čime je preuzela vodeću ulogu na svetskom tržištu retkih zemnih metala. Američka Geološka služba procenjuje da su Sjedinjene Države između 2020. i 2023. godine 70% svojih potreba za retkim metalima podmirile iz Kine.
