Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, osuđen je na jednu godinu zatvora i šest godina zabrane bavljenja politikom zbog nepoštovanja odluka visokog predstavnika BiH, Kristijana Šmita. Ova presuda izazvala je zabrinutost među građanima Bosne i Hercegovine, a nakon nje, Dodik je izjavio da nema razloga za strah i da očekuje podršku svojih sledbenika.
U decembru 2023. godine, Dodik i Miloš Lukić, v.d. direktora „Službenog glasnika“, optuženi su jer su omogućili objavljivanje zakona koje je doneo parlament Republike Srpske nakon što ih je visoki predstavnik prethodno poništio. Dodik je bio siguran u svoju poziciju, ističući da njegova presuda ne može da uzdrma njegove planove i dorđe da će nastaviti sa svojim aktivnostima.
Osuđujući presudu, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, pozvao je na mir i dijalog među svim predstavnicima vlasti u Bosni i Hercegovini i međunarodnom zajednicom. Vučić je pristigao u Banjaluku neplanirano i izneo stavove o jednostranoj odluci suda, označivši presudu kao „najveću krizu od završetka rata.“ Takođe je naglasio potrebu za smirenjem i jedinstvom, te je osudio mogućnost mešanja stranaca u unutrašnje stvari RS.
Nakon presude, Dodik je najavio nameru da, zajedno sa Vučićem, donese zakone koji bi, kako on kaže, osigurali autonomiju Republike Srpske. On je naglasio da neće dozvoliti da se „iskrivljena volja ljudi iz Sarajeva“ nametne Srpskoj i zapretio da će zabraniti rad Tužilaštva i Suda BiH unutar Republike Srpske.
Draško Stanivuković, lider Partije demokratskog progresa, upozorio je vlasti da bi mogući zaključci o zabrani delovanja Suda i Tužilaštva mogli dovesti do incidenata i nemira u regionu. Stanivuković se plaši reči „rat“ i poziva na suzdržanost i dijalog.
U svetlu ovih dešavanja, Ivica Dačić, ministar policije Srbije, izjavio je da ovakva situacija može izazvati ozbiljne posledice, a presuda Dodiku je samo jedan od mnogih signala nevladinih organizacija i stranih posmatrača da je situacija u regionu napeta. Predsednik Vučić pozvao je sve aktere, uključujući predstavnike EU, SAD, Rusije i Kine, da doprinesu miru kroz dijalog, umesto pretnji ili ucena.
Dodik je, s druge strane, poručio svojim sledbenicima da nije zainteresovan za „ratne planove.“ Obećao je da će braniti prava srpskog naroda, ali u okviru onoga što omogućava Ustav Bosne i Hercegovine. Takođe je istakao značaj očuvanja stabilnosti i mira, sa naglaskom na to da ne planira nikakve ratne akcije niti kreira bilo kakve resurse za takve ciljeve.
U zaključku, trenutna situacija u Bosni i Hercegovini, fokusirana oko presude Miloradu Dodiku, naglašava tenzije između Republike Srpske i Sarajeva, ali i unutar celokupne političke scene na Balkanu. Dok predsednik Srbije traži jedinstvo i dijalog, Dodik ostaje čvrst u svojim stavovima i snažno se protivi bilo kakvoj stranoj intervenciji, što može dodatno skrenuti pažnju na političke razmirice koje i dalje opterećuju region. Iz svake strane dolaze kontradiktorne poruke, a međusobno poverenje je na testu, što može dovesti do daljih komplikacija ukoliko se ne nađe zajednički jezik za rešavanje partikularnih problema.
