Radivoj Šajtinac, ugledni srpski književnik, preminuo je u nedelju u svojoj 76. godini života, a vest o njegovom smrti objavljeno je od strane Srpskog književnog društva. Ovaj talentovani autor ostavio je neizbrisiv trag u savremenoj srpskoj književnosti i kulturi.
Šajtinac je rođen 1949. godine u Zrenjaninu, gradu poznatom po bogatoj kulturnoj tradiciji. Svoje obrazovanje započeo je na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde je studirao opštu književnost sa teorijom književnosti. Njegova ljubav prema rečima i pisanju brzo je postala evidentna, te je narednih godina postao aktivan učesnik književnog života u Srbiji.
Kao član Srpskog književnog društva, društva književnika Vojvodine i Srpskog PEN-a, Šajtinac je bio uključen u različite aspekte književnog stvaralaštva i organizacije. Njegova posvećenost književnosti i kulturi dovela je do toga da bude osnivač i više od 20 godina glavni i odgovorni urednik časopisa „Ulaznica“, koji se bavio promocijom savremene književnosti i kulture. Ovaj časopis je omogućio mnogim mladim autorima da svoje radove objave i predstave široj publici.
Šajtinčev književni opus obuhvata raznovrsne žanrove, ali se najviše isticao kao pesnik. Njegova prva knjiga pesama, „Oružje ljudski ranjeno“, objavljena je 1970. godine, i od tada je usledilo još nekoliko značajnih dela. „Šumi se vraćaju pragovi“ (1974), „Darovno putovanje“ (1978), „Panglosov izveštaj“ (1982), „Suze u lunaparku“ (1987), i „Očenaš na Tajms skveru“ (1991) su samo neka od njegovih značajnih pesničkih ostvarenja. Šajtinac je takođe napisao knjige kao što su „Olovni dolov“ (1995) i „Led i mleko“ (2003), koje pokazuju njegov umetnički razvoj i istraživanje različitih tema.
Kroz svoje pesme, Šajtinac je istraživao ljudske emocije, svakodnevicu, kao i duboke filozofske i egzistencijalne probleme. Njegova poezija se odlikuje emotivnošću, dubinom i često poetizovanim refleksijama koje su doticale stvarnosti srpskog društva. Njegov stil je bio prepoznatljiv po kombinaciji lične i univerzalne tematske preokupacije, što ga čini jednim od najvažnijih glasova savremene srpske poezije.
Iako je Šajtinac bio prepoznat u literarnim krugovima, njegov doprinos kulturi i obrazovanju u Vojvodini i šire ne može se dovoljno naglasiti. Kao urednik „Ulaznice“, stvorio je platformu koja je promovisala mnoge talente i omogućila im da se afirmišu u svetu književnosti, što je dodatno obogaćivalo kulturni pejzaž Srbije.
Njegovo nasleđe nije samo u knjigama koje je napisao, već i u zajednici koju je pomogao da izgradi kroz podršku mladim piscima i umetnicima. Mnogi su ga poštovali zbog njegove predanosti i velikodušnosti, ali i zbog njegovog kritičkog pogleda na svet oko sebe, koji je umeo da prenese na papir.
Pored književnog stvaralaštva, Šajtinac je bio i aktivan učesnik u kulturnim i društvenim dešavanjima. Njegova sposobnost da prepoznaje nove talente i podržava kulturne inicijative čini ga junakom srpskog kulturnog života.
Smrt Radivoja Šajtinaca je veliki gubitak za srpsku književnu scenu i kulturu. Njegova dela će i dalje inspirisati nove generacije pisaca i čitalaca, kao i sve one koji teže razumevanju složenosti ljudske prirode kroz umetnost. Njegova poezija će zauvek ostati deo srpskog kulturnog nasleđa, a sećanje na njega kao jednog od najvažnijih književnika svog vremena nastaviće da živi.
