Legendarni svetski šampion u šahu, Boris Spaski, preminuo je u 89. godini života, što je ostavilo dubokog traga na šahovsku zajednicu i sve ljubitelje ove igre. Informacija o njegovoj smrti potvrđena je od strane predsednika Ruske šahovske federacije Andreja Filatova, koji je podvukao značaj Spaskog kao velike ličnosti u svetu šaha.
Filatov je istakao da su generacije šahista učile i nastavljaju da uče iz Spaskijevih igara i njegovog rada, naglašavajući koliko je Spaski bio uticajan u oblikovanju šahovske karijere mnogih mladih igrača. „Preminula je velika ličnost. Veliki gubitak za zemlju. Saučešće njegovoj porodici i prijateljima. Večna uspomena,“ rekao je Filatov, saosećajući sa svima koji su poznavali i cenili Spaskijev doprinos šahu.
Boris Spaski, rođen 30. januara 1937. godine u Lenjingradu (danas Sankt Peterburg), polako je, ali sigurno, gradio svoj put ka vrhu šahovskog sveta. Njegova karijera započela je u mladosti, a već sa dvanaest godina postao je šahovski majstor, što je bio izuzetan uspeh za tog uzrasta. Godine 1955. postao je najmlađi kandidat za titulu svetskog šampiona u svoje vreme, a njegov talent i veštine osvajali su sr hearts publike širom sveta.
Njegovu najveću slavu donelo je osvajanje titule svetskog šampiona 1969. godine, kada je u uzbudljivom meču u Moskvi savladao tadašnjeg šampion Tigrana Petrosjana rezultatom 12,5:10,5. Ovaj meč je ušao u istoriju šaha ne samo zbog Spaskijevih veština, već i zbog izuzetno napetog takmičenja koje je prikazano. Spaski je dokazao da je ne samo talentovan igrač, već i strateški mastermind, sposoban da se nosi sa svim izazovima koje mu šah može postaviti.
Međutim, njegova karijera nije bila bez izazova. Samo tri godine posle osvajanja titule, Spaski je pretrpeo teški poraz u finalu borbe za titulu, kada je savladan od strane Amerikanca Bobija Fišera u Rejkjaviku rezultatom 12,5:8,5. Ovaj meč se takođe smatra jednim od najznačajnijih u šahovskoj istoriji, ne samo zbog taktičkih osobina igre, već i zbog političkog konteksta Hladnog rata koji je okruživao ovaj dvoboj. Rivalitet između Spaskog i Fišera postalo je simbol borbe između istoka i zapada, a njihovi mečevi su pomerili granice šaha kao sporta.
Iako je izgubio titulu, Spaski nije prestao da igra i učestvuje u šahovskim turnirima širom sveta. Njegov doprinos šahu nije se završio apsolutno samo na njegovim ličnim dostignućima; Spaski je postao mentor, učitelj i inspiracija mnogim mladim igračima.
Njegova strast prema šahu i posvećenost igri ostavili su neizbrisiv trag u šahovskom svetu. Spaski je takođe imao značajnu ulogu u popularizaciji šaha širom sveta, naročito u vreme kada je šah počeo da se razvija kao sport, te su se pojavili brojni novi talenti. Njegove igre su analizirane u učenju i obuci šahista, dok su njegovi stilovi igre i strategije postali predmet studija.
Osim što je bio poznat kao igrač, Spaski je često govorio o povezanosti umetnosti i šaha, kao i o svom ličnom razvoju kroz igru. Njegova sposobnost da razmišlja izvan okvira i njegovo filozofsko pristupanje šahu inspirasali su mnoge da vide šah kao ne samo taktičku igru, već i kao oblik umetničkog izražavanja.
U svom životu, Boris Spaski bio je više od samo svetskog šampiona; on će ostati upamćen kao jedan od najuticajnijih šahista koji je ikada igrao, i njegove igre će živeti i dalje kroz generacije koje dolaze. Njegov odlazak je veliki gubitak za šah, ali njegova ostavština će nastaviti da inspiriše i uči buduće šahiste.
