SARAJEVO – Akcija „Bojkot u BiH“, koja je za cilj imala smanjenje prometa u trgovinama u Federaciji Bosne i Hercegovine, nije dala željene rezultate. Prema podacima Poreske uprave FBiH, zabeležen je čak i porast prometa u trgovinama u odnosu na prethodne dane. Portal sarajevskog Avaza objavio je da je ukupni promet trgovina 31. januara 2025. iznosio 251.568.163 KM, što ukazuje na to da je akcija doživela neuspeh.
Kada se sagledaju podaci, promet trgovina na području FBiH 30. januara 2025. iznosio je 199.668.251 KM, dok je dan ranije, 29. januara, bio 101.908.646 KM. Osim toga, sedam dana ranije, 24. januara 2025. godine, promet je bio 175.927.100 KM, a na tom danu trgovine su zabeležile ukupno 92.287.812 KM. Ove brojke upućuju na to da je interes potrošača za kupovinu ostao na visokom nivou, uprkos pozivima na bojkot.
Ovaj rezultat postavlja pitanje efikasnosti bojkota kao sredstva za pritisak na trgovce ili vlasti. Akcije bojkota često dodaju složenost ekonomskim i trgovinskim praksama, a čini se da su građani očigledno ignorisali pozive na štednju i bojkot uoči kraja meseca kada su mnogi možda želeli da iskoriste prilike za kupovinu.
Bojkot je bio pokrenut kao odgovor na razne izazove s kojima se građani suočavaju, uključujući visoke cene i inflaciju koja utiče na svakodnevni život. Međutim, rezultati sugerišu da bi pokret mogao zahtevati drugačiji pristup kako bi se postigla promena. S obzirom na to da su podaci Poreske uprave pokazali porast prometa, postoji sumnja u to da li je bojkot bio dovoljno utemeljen ili organizovan da bi doveo do značajnih promena na tržištu.
Trgovci i ekonomski analitičari smatraju da su evidentni višestruki faktori koji su mogli uticati na rezultate. Na primer, vreme kada su građani najčešće obavljaju kupovine, kao i promocije i sniženja koja se često nude, mogu predstavljati snažnije faktore odlučivanja od samog bojkota. Mnogi potrošači mogu smatrati da su im njihove svakodnevne kupovine važnije od pritiska koji dolazi kroz bojkotsku akciju.
Stručnjaci ukazuju na potrebu za daljnjom analizom razloga zbog kojih su akcije bojkota otporne na potrošače. Između ostalog, razlog može biti i taj što su ljudi više fokusirani na svoje svakodnevne potrebe, nego na društvene pokrete. U tom kontekstu, efektivne strategije za pritisak na poboljšanje ekonomske situacije verovatno će morati da uključuju širok spektar pristupa kako bi se napravili konkretni rezultati.
Bojkot u BiH se održava u trenutku kada se građani bore s porastom cena i opterećenjima koja proizilaze iz ekonomske krize. Poređenja radi, procenjuje se da su i druge socijalne akcije koje su se pojavile u regionu, takođe naišle na sličan rezultat. Vlast takođe mora uzeti u obzir glas građana i nastojati stvoriti uslove koji će podstaći ekonomski oporavak i smanjenje troškova života. Neophodna je veća saradnja između vlade, građana i trgovinskih lanaca kako bi se pronašla rešenja koja će zadovoljiti sve strane.
Budući događaji i potencijalni novi pokušaji bojkota mogli bi dalje oblikovati ekonomsku sliku u BiH. U svakom slučaju, očigledno je da su potrošači zadržali određeni nivo potrošnje uprkos pozivima na slabiju potrošnju, što može odražavati njihovu želju za stabilnošću i oporavkom u trenutnim izazovnim vremenima. Potrošna moć i dalje ostaje ključni faktor u oblikovanju ekonomskih politika koje će se razvijati u budućnosti.
