U selima širom Srbije, voćnjaci sa tradicionalnim vrstama voća poput jabuka, šljiva i malina postaju sve ređa pojava. Poslednjih godina, promena klime podstiče poljoprivrednike da eksperimentišu sa uzgojem egzotičnih voćnih vrsta. Ovaj trend se najjasnije može videti u domaćinstvu Milana Nikolića u Bajinoj Bašti, koji se odlučio za sadnju kivija, voća koje se pokazalo veoma uspešnim u ovom području.
Milan otkriva da sa svojom porodicom gaji i druge tropske vrste, poput limuna i pomorandže. Kivi se pokazao kao zahvalna biljka koja ne zahteva posebne mere zaštite. Milan godišnje ubere oko 100 kilograma ovog voća, što je sasvim dovoljno za njegovu porodicu i njihove prijatelje. Ističe da je kivi otporan i da lako podnosi klimatske uslove Srbije, uz napomenu da je tokom zime potrebno zaštititi mlade biljke.
Nakon što je nabavio prve sadnice iz Crne Gore, Milan nije stajao. Putovao je u Beograd i prelazio velike razdaljine kako bi nabavio sadnice koje su mu bile potrebne. Njegova strast prema biljnom svetu je toliko jaka da su oni izgradili prostoriju za biljke koja je koštala više nego sama kuća, koja nije imala fasadu. Milanova ili ljubav prema prirodi i biljkama pokazuje da su one postale sastavni deo njihovog života.
Osim kivija na Tari, sve više ljudi u Srbiji podiže voćnjake sa egzotičnim biljkama. Na primer, u Šumadiji je zabeležen uzgoj banana, što je bio projekat domaćinstva Tomića kod Topole. Njihova iskustva potvrđuju da je ovakav uzgoj moguć uz odgovarajuće uslove – potrebno je dosta svetlosti i minimalno 40 litara vode dnevno. Slične situacije beleže se i u drugim delovima Srbije gde entuzijasti sadnja banane i drugih tropskih vrsta.
Uticaj klimatskih promena na poljoprivredu u Srbiji je neosporan. Mnogi stručnjaci navode da se klimatski uslovi postepeno menjaju ka mediteranskim, što otvara vrata novim vrstama biljaka. Iako se ne može očekivati masovni uzgoj tropskog voća, pojedinci se ipak sve više opredeljuju za uzgajanje egzotičnih vrsta iz hobija. Kao rezultat, na tržištu se moglo primetiti prisustvo limuna i manda, dok se postavlja pitanje hoćemo li u budućnosti možda videti i domaće banane.
Pre 15 ili 20 godina, smokva i limun su bili retkost u ovim krajevima, dok sada postaju sve prisutniji zahvaljujući višim temperaturama koje dostižu i do 42 stepena. Stručnjaci ističu da bi u dogledno vreme moglo doći do rekreativnog gajenja biljaka koje su nekada bile nemoguće u Srbiji. No, njihova produktivnost i kvalitet mogu se razlikovati od onih koje se komercijalno uzgajaju u primernijim klimama.
U svakom slučaju, ovaj trend pokazuje da se Srbija, kao zemlja bogate poljoprivrede, prilagođava sve bržim promenama u ekosistemu, čime se otvaraju nova vrata za voćare. Iako se ne očekuju velike i drastične promene u klimatskim uslovima u skoroj budućnosti, građani već sada polako pristupaju novim mogućnostima koje donosi promenljiva klima. Prilagodljivost i inovativnost u voćarstvu postaje sve važnija kako bi se očuvala tradicija, ali i da se otvore novi putevi u poljoprivredi Srbije.
