Prejedanje je jedna od standardnih pojava koje prate Prvi maj svake godine. Ovo prejedanje se lako može opisati našom prirodnom ljubavlju prema hrani i zadovoljstvom koje dolazi od sitosti. Međutim, iako svi znamo za to, prejedanje može biti opasno po zdravlje.
Kada se prejedemo, naš glavni organ za varenje – želudac, se puni hranom. Želudac je rastegljiv balon ispunjen kiselinom za varenje, koji se sastoji od glatkih mišića koji ga čine rastegljivim. Kada hrana dospe u želudac, senzori se aktiviraju i šalju signal mozgu da je želudac pun. Mozgu treba oko 20 minuta da prihvati ovu informaciju i naredi nam da prestanemo jesti. Procesi unosa hrane u želudac uključuju lučenje kiseline i grčenje želuca kako bi se hrana smešala i prebacila u creva.
Prejedanje može dovesti do nelagodnih problema kao što su podizanje dijafragme, pečenje u grudima, nelagodno podrigivanje, produženo varenje hrane, i pogoršanje postojećih problema sa stomakom poput čira, gastritisa ili kile.
Simptomi prejedanja mogu obuhvatiti napetost i nadutost u stomaku, gorušicu, podrigivanje, grčeve u crevima i bol u stomaku.
Preventivne mere nakon prejedanja uključuju unošenje hrane polako i lagano, opuštanje pojasa ili nošenje laganije odeće, lagane šetnje nakon obroka, konzumiranje umerenih količina vode i izbegavanje velikog fizičkog napora. Takođe, čaj od nane može biti koristan za smirivanje stomaka.
Prejedanje, iako naizgled bezazleno, može postati ozbiljan problem ako postane navika. Dugoročno, prejedanje može dovesti do gojaznosti, povećanog pritiska, poremećaja šećera i drugih opasnih zdravstvenih problema.
Stoga, važno je vratiti se pameti i ne dozvoliti prejedanju da postane stalna pojava. Vodite računa o svom zdravlju i pazite šta i koliko jedete, kako biste izbegli potencijalne zdravstvene probleme.
