U Beogradu je nedavno predstavljena autobiografija kneginje Jelisavete Karađorđević pod nazivom „Tamo daleko“. Ova knjiga, prema rečima univerzitetske profesorke Slavice Garonja, može se doživeti kao drama o obeskorenjenosti i potrazi za identitetom. Garonja je istakla da je autore kako i sama kneginja u svojoj autobiografiji koristi dnevničke beleške i narativne delove kako bi ispričala svoju priču.
Na predstavljanju knjige, koje se odigralo u Istorijskom muzeju Srbije u prisustvu velikog broja posetilaca, Garonja je naglasila značaj književnog talenta Jelisavete Karađorđević, opisujući je kao „nesporni literarni dar“. Ona je dodala da se junakinja autobiografije, nakon brojnih životnih iskušenja, vraća na mesto odakle je nekada bila „ičupana“.
Garonja je podsetila prisutne na dramatične događaje iz rane mladosti Jelisavete Karađorđević. Kao petogodišnja devojčica, doživela je puč 27. marta 1941. godine. Ovaj događaj je značajno uticao na njen život jer je njen otac, knez-namesnik Pavle, morao da pobegne sa porodicom iz Jugoslavije i da ode u izgnanstvo u Afriku. Ove teške okolnosti oblikovale su njen identitet i putanju života, što se jasno ocrtava kroz njene refleksije u autobiografiji.
Knjiga „Tamo daleko“ nije samo lična priča, već i svedočanstvo o turbulentnim vremenima s kojima se suočavala cela porodica. Kroz svoje tekstove, kneginja deli svoja sećanja na detinjstvo, egzil, kao i suočavanje sa gubicima i promenama koje su obeležile njen život. Ona opisuje osećaj nostalgije prema Srbiji i teškoće koje je doživela tokom godina života daleko od domovine.
Osim ličnih iskustava, romana se dotiče i šireg konteksta, prenoseći duh vremena u kojem je živela. Garonja je istakla koliko je važno razumeti ove istorijske okolnosti kako bismo bolje razumeli situaciju u kojoj se danas nalazimo. Jelisaveta Karađorđević se borila ne samo sa sopstvenim unutrašnjim demonima, već i sa istorijom koja ju je pratila.
U autobiografiji, kneginja istražuje teme identiteta, pripadnosti i gubitka. Njene reči su ispunjene emocijama, empatijom i dubokim razumevanjem kompleksnosti ljudskog postojanja. Stvarajući emotivnu povezanost sa čitaocima, ona ih poziva da razmisle o vlastitim identitetima i putevima koje su prošli.
Na predstavljanju knjige, prisutni su imali priliku da čuju i o uticaju književnosti na Jelisavetu. Ona je koristila pisanje kao sredstvo za razumevanje sopstvenih osećaja i iskustava. Kroz proces pisanja, kneginja je uspela da pronađe unutrašnji mir i smisao, što je takođe važan aspekt njene priče.
Knjiga je obogaćena detaljima koji prikazuju svakodnevni život, običaje i kulturne aspekte života u Jugoslaviji pre rata. Garonja je primetila da je Jelisaveta izuzetno pažljivo dokumentovala te trenutke, pružajući čitaocima jedinstven uvid u svet koji se brzo menjao oko nje.
Završavajući svoje izlaganje, Garonja je pozvala sve prisutne da pročitaju ovu izuzetnu biografiju koja nudi ne samo ličnu, već i kolektivnu priču o borbama i previranjima jednog naroda. „Tamo daleko“ je knjiga koja će sigurno ostaviti trajan utisak, ne samo na ljubitelje književnosti, već i na sve one koji traže dublje razumevanje identiteta i istorije. Kneginja Jelisaveta Karađorđević, svojim rečima, uspela je da prenese osećaj za pripadnost i gubitak koji se često osećaju u turbulentnim vremenima kroz koja su mnogi prolazili.
Ova autobiografija nas podseća na to koliko je važno imati snažan osećaj identiteta, posebno u svetu koji se stalno menja i izaziva osećaj izgubljenosti. „Tamo daleko“ je više od knjige; to je putovanje u prošlost, istraživanje sopstvene duše i poziv na razmišljanje o budućnosti.
