Predsednik Kolumbije Gustavo Petro danas je zapretio uvođenjem carina od 50 odsto na robu koja se uvozi iz Sjedinjenih Američkih Država. Ova mera dolazi kao odgovor na slične najave američkog predsednika Donalda Trampa, koji je ranije najavio uvođenje carina i sankcija protiv Kolumbije zbog njenog odbijanja da prihvati američke vojne avione za transport deportovanih migranata. Ovaj sukob na relaciji Kolumbija-SAD dodatno elabira kompleksne odnose između dve zemlje, a postavlja i važna pitanja o trgovinskoj politici, migracijama i međunarodnim odnosima.
Tramp je na svojoj društvenoj mreži Truth Social objavio da će SAD uvesti hitne carine od 25 odsto na svu kolumbijsku robu, a da će u narednim danima te carine dostići 50 odsto. Ova odluka predstavlja deo šire strategije američke administracije koja se fokusira na pitanja bezbednosti i migracione politike, ali i na zaštitu domaće ekonomije.
Gustavo Petro, koji je preuzeo vlast u avgustu 2022. godine, poznat je po svojim progresivnim stavovima i kritici tradicionalnog načina vođenja politike u Latinskoj Americi. Njegova administracija naglašava potrebu za jačanjem suvereniteta Kolumbije i otpor prema spoljnim pritiscima, što se jasno vidi u njegovoj reakciji na Trampove pretnje. Petro je izjavio da je „neprihvatljivo“ da američka vlada koristi trgovinske mere kao pritisak na zemlje koje se ne slažu s njenim politikama.
Ovaj trenutni sukob između Kolumbije i Amerike može se posmatrati u širem kontekstu odnosa između Latinske Amerike i Sjedinjenih Država. Mnogi analitičari smatraju da se Amerika suočava s gubitkom uticaja u regionu, jer se zemlje poput Kolumbije sve više okreću prema Evropskoj Uniji, Kini i drugim partnerima. Takođe, podrška Latinske Amerike za autonomiju i manje zavisnosti od SAD postaje sve jača, što se ogleda u otvorenom protivljenju američkim politikama.
Trampova administracija je ranije kritikovala Kolumbiju zbog njenih stavova o migrantima, tvrdeći da zemlja nije dovoljno sarađivala u vraćanju migranata koji pokušavaju da uđu u SAD. Ove tenzije nastaju u vreme kada se ceo svet suočava s velikim migracionim izazovima, a Latinska Amerika, posebno, postaje teritorija kroz koju mnogi migranti prolaze na putu ka severu.
Pored toga, odnosi između Kolumbije i SAD podložni su dodatnim izazovima, uključujući i pitanja vezana za trgovinu, ekologiju i ljudska prava. Godinama unazad, Kolumbija je bila jedan od najvažnijih američkih saveznika u regionu, što se posebno manifestovalo kroz plan „Merida“, koji je imao za cilj suzbijanje trgovine drogom i bezbednosne probleme. Međutim, sa promenom vlasti u oba naroda, pokazuje se sve veća potreba za redefinisanjem ovih odnosa.
U svetlu napetosti koje se javljaju, analitičari ističu važnost dijaloga kao putem ka smanjenju tenzija i pronalaženju zajedničkih rešenja. Delo i retorika političkih lidera često imaju dalekosežne posledice na ekonomske odnose, a u ovom slučaju, pretnje carinama mogu izazvati značajna poskupljenja i narušavanje ekonomskih interesa obe strane. Trgovina između Kolumbije i SAD-a ne uključuje samo fizičke proizvode, već i ekonomske i političke interakcije koje utiču na šire geopolitičke odnose.
U narednim danima, biće od suštinske važnosti pratiti kako će se ova situacija razvijati i kakve će posledice imati na šire potpuno odnose između Latinske Amerike i Sjedinjenih Država. Postavlja se pitanje hoće li bilo koja strana biti spremna na ustupke kako bi se izbegli gubitci na ekonomskom planu, ili će trgovinski ratovi i dalje eskalirati, donoseći samo dodatne tenzije u većakoj kompleksnoj situaciji.
