Grupa poslanika u Crnoj Gori je predala Skupštini Predlog rezolucije o genocidu u Jasenovcu, koji će biti na dnevnom redu sednice krajem juna. Predlog rezolucije potpisalo je 43 poslanika parlamentarne većine. U tekstu rezolucije se predlaže usvajanje Rezolucije o genocidu u Jasenovcu, sa ciljem da se posveti posebna pažnja komemoraciji i osudi zločine počinjene u tom logoru smrti.
Rezolucija također predlaže da 22. april bude zvanično priznat kao Dan sećanja na genocid u Jasenovcu, koji će se obeležiti svake godine. Skupština Crne Gore osuđuje svako poricanje genocida u Jasenovcu i poziva na očuvanje sećanja na te tragične događaje kroz obrazovne programe i aktivnosti koje će sprečiti bilo kakav oblik revizionizma.
Kroz usvajanje ove rezolucije, Skupština se obavezuje da aktivno doprinosi očuvanju sećanja na žrtve genocida u Jasenovcu, promoviše toleranciju, razumevanje i borbu protiv svih oblika mržnje i diskriminacije. Također se podstiče obeležavanje 22. aprila kao dana sećanja na žrtve genocida u Jasenovcu i Skupština će svake godine slati delegaciju koja će učestvovati u programima komemoracije.
Državne organizacije na svim nivoima, predsednik Crne Gore, civilno društvo, nevladine organizacije, akademske institucije i druge relevantne strane se ohrabruju da obeležavaju 22. april, uključujući organizaciju posebnih događaja i aktivnosti u sećanju na žrtve genocida u Jasenovcu, koji je počinjen tokom 1941-1945. godine.
Ova inicijativa je izazvala reakciju Hrvatske, čiji su mediji izvestili da je Zagreb uputio protestnu notu Crnoj Gori zbog predloga rezolucije o Jasenovcu. Hrvatsko Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova je, kako prenose hrvatski mediji, diplomatskim putem zatražilo zvanično objašnjenje od Crne Gore povodom predloga rezolucije o Jasenovcu.
Iznenađenje i nezadovoljstvo su izazvali i komentari visokih zvaničnika Vlade Hrvatske povodom ovog događaja. Ministar spoljnih poslova Hrvatske, Gordan Grlić Radman, izjavio je da su hrvatski interesi zasnovani na evropskim vrednostima i modernim standardima, a ne na marksističkim konceptima prošlosti.
Ova kontroverzna tema proizvela je podeljenu reakciju među političarima i javnošću u Crnoj Gori. Dok jedni podržavaju inicijativu za usvajanje rezolucije o Jasenovcu, drugi izražavaju zabrinutost zbog mogućih posledica po bilateralne odnose između Crne Gore i Hrvatske.
U svakom slučaju, očekuje se da će rasprava o Predlogu rezolucije o genocidu u Jasenovcu biti intenzivna i da će tema ostaviti dubok trag na unutrašnju i spoljnju politiku Crne Gore. S obzirom na važnost jasenovačkog genocida kao jednog od najmračnijih perioda u istoriji Balkana, očekuje se da će se ova rezolucija direktno odraziti na kolektivno sećanje i politički kontekst regiona.
Kroz usvajanje Rezolucije o genocidu u Jasenovcu, Crna Gora se obavezuje da aktivno doprinosi očuvanju sećanja na žrtve genocida, promoviše toleranciju i razumevanje, te se bori protiv svih oblika mržnje i diskriminacije. Ova rezolucija ima za cilj da očuva pamćenje na žrtve Jasenovca i da osudi zločine počinjene u tom logoru smrti.
Dok se političke tenzije između Crne Gore i Hrvatske produbljuju, važno je da obe zemlje pronađu način da očuvaju diplomatske odnose i reše eventualne nesuglasice. Jasenovac je tema koja budi duboke emocije i traume u balkanskim društvima, te je potrebno da se o njoj otvoreno i konstruktivno razgovara. Sve u svemu, Predlog rezolucije o Jasenovcu u Crnoj Gori postavlja temelje za razmatranje istorijskih događaja i za izgradnju boljeg razumevanja prošlosti radi zajedničke budućnosti regiona.
