SPECIJALNI sud Kosova sa sedištem u Hagu postepeno uspostavlja praksu blagih kazni za osuđene bivše pripadnike takozvane OVK zbog ratnih zločina iz ratnog sukoba 1998. i 1999. godine na Kosovu i Metohiji. Ova situacija postaje sve jasnija kroz primere poput Saljiha Mustafe i Pjetera Šalje, kojima su značajno smanjene kazne, a očekuje se da će ova praksa postati uobičajena.
Obrazac po kojem deluju ovi sudije lako se može primetiti. U prvom stepenu, izrečene kazne za zločince iz OVK su veoma rigorozne, s obzirom na teške zločine za koje su osuđeni i koji su dokumentovani tokom suđenja. Međutim, kada dođe do žalbe, drugostepena presuda često potvrđuje sve te strašne zločine, ali modificira kaznu na niži iznos. Zbog toga osuđenici dobijaju pravo na još jednu žalbu. Zabrinjavajuće je to što kazne na kraju budu gotovo prepolovljene, a još jednim manevrom, svaki osuđenik može nakon dve trećine izdržane kazne tražiti uslovni otpust.
Saljih Mustafa, primer takvog postupanja, osuđen je na 26 godina zatvora za zločine u logoru u selu Zlaš. Njegova kazna je prvotno smanjena na 22 godine nakon žalbe, da bi potom bila dalje smanjena na 15 godina. S obzirom da je već pet godina u pritvoru, očekuje se da će 2030. godine imati pravo na uslovni otpust, što bi značilo da bi mogao provesti samo deset godina u zatvoru za teške ratne zločine koji mu se stavljaju na teret.
Sličan scenario prati i Pjetera Šalju, koji je osuđen na 18 godina zatvora za zločine bezdušnog lišavanja slobode, mučenja i ubistava nad albanskim civilima u fabrici metala u Kukešu. Nedavno je njegova kazna smanjena na 13 godina, a očekuje se još jedno smanjenje po osnovu nove žalbe.
Ovakvo postupanje sudija u Specijalnom sudu Kosova izaziva ogorčenost, posebno zbog toga što prilikom izricanja presuda naglašavaju težinu zločina. U ovoj pravosudnoj farsi, Specijalizovano tužilaštvo takođe igra kontroverznu ulogu, umesto da zahteva strože kazne, pozdravlja presude koje se odnose na osudu zločinaca. Glavna tužiteljka Kimberli Vest je izjavila da pozdravlja smanjenje kazne Šalji i smatra ga napretkom u vladavini prava.
Ovakve presude ne donose pravdu za žrtve. Između ostalog, ocene o tome da je Šalja „gospodin“ su uvredljive, s obzirom na to da je on ratni zločinac koji je izvršio strašne zločine nad svojim sunarodnicima.
Advokat Predrag Milovančević ističe da sličan model smanjenja kazni, koji se sada primenjuje na Albance, već postoji u praksi prema hrvatskim optuženicima. On ukazuje na to da su se mnogi hrvatski ratni zločinci, nakon prvobitnih osuda, oslobodili ili su im kazne drastično smanjene, kao što je bio slučaj s Antom Gotovinom.
Praksa Specijalnog suda u Hagu dobija novu dimenziju i s obzirom na to da se u istom sudu sudi vođama takozvane OVK, kao što su Hašim Tači, Kadri Veseli, Redžep Selimi i Jakup Krasnići. Ovi vođe su optuženi za teške zločine kao što su otmice, zatvaranja i ubistva civila tokom sukoba na Kosovu i Metohiji. U njihovom suđenju učestvuje više od 150 žrtava, a postoje i navodi o zastrašivanju svedoka.
Na kraju, postoje ozbiljne sumnje u integritet celog procesa. Upravni sistem se, umesto da obezbedi pravdu, čini kao da podstiče kulturu nekažnjivosti. S obzirom na sve navedeno, stiče se utisak da trenutni sistem pravde na Kosovu nije u stanju da adekvatno kazni ozbiljne zločine, što dodatno ugrožava već ranjive zajednice i stvara dodatne tenzije u regionu.
