Finansijska tržišta trenutno su u nestabilnom stanju, a poverenje potrošača je na najnižem nivou u poslednjih pet godina. Ekonomisti upozoravaju na povećanje rizika od recesije, što dodatno povećava finansijsku nesigurnost među mnogim ljudima širom SAD-a. Prema recentnoj anketi koju su sproveli The Associated Press i NORC Centar za istraživanje javnog mnjenja, oko polovine odraslih Amerikanaca smatra da će trgovinske politike predsednika Trampa značajno povećati cene.
Oko 50% Amerikanaca je „izuzetno“ ili „veoma“ zabrinuto zbog mogućnosti da američka ekonomija uđe u recesiju u bliskoj budućnosti. Matt Watson, izvršni direktor kompanije Origin, koja nudi aplikaciju za finansijsko planiranje, ističe da je ovo period neizvesnosti čak i za profesionalce u toj oblasti. „Niko nema kristalnu kuglu. Čak ni oni koji se ovim bave profesionalno i vrlo uspešno već godinama ne znaju šta će se desiti“, izjavio je.
U svetlu ove finansijske neizvesnosti, Euronews je prikupio savete stručnjaka kako da pojedinci bolje upravljaju svojim finansijama. Prvi korak je pregledanje ličnih finansija. Watson savetuje da razmislite o svom budžetu ili troškovima po kartici, kako biste dobili jasniju sliku o svom mesecu. „Napravite pregled svog stanja po različitim kategorijama“, preporučuje.
Takođe, važno je proceniti stanje svojih ušteđevina i investicija, što može pružiti dodatni uvid u celokupno finansijsko zdravlje. S obzirom na ekonomske neizvesnosti, smanjenje neesencijalnih troškova može znatno pomoći. „Što više neesencijalnih troškova možete da pauzirate, to više možete da uštedite za hitne slučajeve“, dodaje Watson.
Jim Weil, partner u firmi za finansijsko planiranje Private Vista, preporučuje da troškove podelite u tri kategorije: potrebe, želje i htenja. „Smanjite troškove iz kategorije htenja dok ne osetite da su vam finansije stabilnije“, savetuju finansijski stručnjaci.
Osim niza finansijskih saveta, važno je brinuti se o mentalnom zdravlju. Sarah Alev, savetnica za potrošače, naglašava da prekomerno praćenje vesti o ekonomiji može povećati stres. „Dobro je biti informisan, ali ne treba dozvoliti da vas vesti preplave,“ savetuje.
U slučaju da se suočavate sa visokim nivoom anksioznosti zbog finansijskih problema, stručnjaci predlažu da kontaktirate terapeuta. Mnoge zdravstvene polise pokrivaju takve usluge, pa je dobro istražiti opcije.
Fokusiranje na ono što možete kontrolisati takođe može pomoći. Alev savetuje da preusmerite pažnju na postavljanje budžeta, izradu fonda za hitne slučajeve i smanjenje nepotrebnih troškova kako biste se zaštitili. „Identifikujte promene koje možete napraviti kako biste stvorili zaštitnu mrežu koja vam donosi sigurnost“, naglašava.
Stvaranje fonda za hitne slučajeve može biti ključno. Idealno bi bilo da taj fond pokriva troškove za 3 do 6 meseci. Prilikom planiranja, uzmite u obzir posebno obaveze koje imate u narednoj godini, kao što su školarine ili preseljenje.
Alev preporučuje redovne mesečne provere budžeta kako biste ostali na putu ka svojim finansijskim ciljevima. Ove provere vam pomažu da prepoznate kada trošite previše ili ukoliko su se vaše potrebe promenile. „Budžet je koristan samo ako vam zaista pomaže da donosite odluke“, kaže ona.
Na kraju, kada je reč o dugovima, Weil savetuje da ih poredite po tipovima: kratkoročni, srednjoročni i dugoročni. Dugovi sa visokim kamatama, kao što su kreditne kartice, treba da budu prioritet za otplatu. Uzimanje dodatnih plaćanja može ubrzati proces i olakšati buduće štednje.
U vremenu nesigurnosti, važno je ostati smiren i ne reagovati impulsivno na tržišne oscilacije. Alev naglašava da je važno ne paničiti i da se prema dugoročnim ulaganjima pristupa mudro, kako bi se osigurala finansijska stabilnost u budućnosti.
