Satelit ERS-2, koji je služio kao platforma za posmatranje od svog lansiranja 1995. godine, sletio je 20. februara 2024. godine u Tihom okeanu između Aljaske i Havaja. Evropska svemirska agencija (ESA) izjavila je da su rizici povezani sa ovim satelitom od dve tone „veoma niski“, međutim, postojala je i dalje mogućnost da fragmenti pogode naseljena područja.
Mirko Albani iz Odeljenja za zemaljsko posmatranje Evropske svemirske agencije izjavio je: „Važno je istaći da nijedan od elemenata koji bi mogli ponovno ući u atmosferu (i stići do površine) nije radioaktivan niti toksičan.“
Predviđeno vrijeme ulaska satelita u atmosferu Zemlje bilo je prvobitno zakazano za 15:49 GMT (10:49 EST) u srijedu, međutim, satelit je ostao u orbiti oko planete još sat vremena.
Nakon gotovo tri decenije od lansiranja, ERS-2 je izgubio kontrolu i sada se očekuje njegov konačni pad. Dok je satelit bio u funkciji, pružao je važne informacije i podatke o stanju i promenama u okolišu, uključujući klimatske promene, atmosferske promene, zemljotrese i vulkanske erupcije.
ESA je pratila kretanje satelita i vršila monitoring kako bi procenili rizik od mogućih udara fragmenata. Iako su šanse bile niske, agencija je želela da bude sigurna da niko neće biti ugrožen.
Ovo nije prvi put da je nekontrolisani satelit pao na Zemlju. Prethodni incident desio se 2018. godine kada je kineski satelit Tiangong-1 pao u more blizu Tahitija. Pretpostavlja se da je poslednji put kada je satelit bio potpuno funkcionalan bio 2011. godine, kada je izgubio komunikaciju sa operaterima na Zemlji.
ERS-2 nije jedini satelit koji se sada nalazi u opasnosti od pada na Zemlju. Procenjuje se da se trenutno nalazi oko 5.000 neaktivnih satelita u orbiti oko Zemlje, a taj broj se svake godine povećava sa novim lansiranjima i decomisijama satelita.
Neki od tih satelita su velike veličine poput ERS-2 pa predstavljaju veći rizik kada se vrate u atmosferu. Međutim, većina satelita se razoružava i raspada pri ulasku u atmosferu, tako da većina delova padne u okean ili na nenaseljena područja.
Međunarodna svemirska zajednica ulaže napore u pronalaženje načina za rešavanje problema nekontrolisanih satelita i sprečavanje njihovih opasnih padova. Jedan od predloga uključuje stvaranje standarda za deorbitiranje satelita nakon njihovog životnog veka, kako bi se osiguralo da se sigurno vrate u atmosferu i raspade bez ikakvih rizika po ljude ili imovinu.
U međuvremenu, ESA i druge svemirske agencije prate kretanje nekontrolisanih satelita i pružaju informacije o rizicima građanima kako bi se minimizirali mogući negativni uticaji.
Nakon sletanja ERS-2 u Tihom okeanu, nadamo se da će svemirska zajednica iskoristiti ovaj incident kao podstrek za razvoj bezbednijih i održivijih praksi kada je reč o upravljanju satelitima i njihovom krajnjem raspadanju. Očuvanje sigurnosti i čistoće naše atmosfere i okoline uopšte trebalo bi da bude prioritet za sve uključene u svemirska istraživanja i komercijalne operacije.
