Površna upotreba veštačke inteligencije (AI) sve više postaje tema rasprave među stručnjacima, koji upozoravaju na opasnosti koje ona nosi. Strahinja Dević, IT stručnjak, i Zoran Marjanović iz Instituta za nuklearnu fiziku, smatraju da ljudi koriste tehnologiju na pogrešan način, ne razmišljajući o njenim mogućim posledicama po društvo i ljudski potencijal.
Marjanović je u izjavi za Tanjug naglasio da učestalo oslanjanje na veštačku inteligenciju može dovesti do smanjenja korišćenja našeg sopstvenog uma i fizičkih sposobnosti. Istakao je da, iako AI nudi fascinantne mogućnosti, ona ne bi trebala zameniti našu kognitivnu sposobnost i kreativnost.
Prema njegovim rečima, jedna od osnovnih definicija inteligencije je sposobnost prilagođavanja, što znači da bi ljudi trebali da preuzmu aktivniju ulogu u razvoju svojih sposobnosti. „Koristeći mašine kao zamenu, mi sve manje koristimo naš potencijal“, istakao je Marjanović. Naglasio je da se, kada se ne koriste, sposobnosti atrofiraju, što uključuje i moždane funkcije.
Stručnjaci upozoravaju da površna uporaba AI može dovesti do mentalne letargije. Marjanović je ukazao na to da se mnogi oslanjaju na tehnologiju za obavljanje osnovnih zadataka, što smanjuje njihovu sposobnost donošenja odluka i rešavanja problema. „Ljudi sve više traže lakše rešenje umesto da se suoče sa izazovima, a to može biti štetno“, dodao je on.
Dević i Marjanović su ukazali na potrebu za obrazovanjem o pravilnom korišćenju AI. Oni veruju da bi veća svest o tehnologiji i njenom potencijalu mogla pomoći ljudima da razumeju granice i rizike. „Važno je da nas tehnologija podržava, ali ne sme da zameni ljudski um“, rekli su oni.
Nedavna istraživanja pokazuju da je upotreba veštačke inteligencije sve prisutnija u različitim sektorima, što izaziva zabrinutost kod stručnjaka. Kako se AI razvija, postavlja se pitanje etike i odgovornosti u njenoj primeni. Mnogi se pitaju kako će AI oblikovati našu budućnost i kakav uticaj će imati na tržište rada.
Svetska zdravstvena organizacija takođe strada vrednost tradicionalnog učenja i socijalnih veština. Marjanović je primetio da se deca sve više oslanjaju na tehnologiju, a to može dovesti do smanjenja njihovih međuljudskih interakcija. „Odrasli treba da budu primer deci, pokazujući im kako da koriste tehnologiju na odgovoran način“, poručio je on.
Druga važna tačka koju su stručnjaci istakli je potreba za potrebnim pravilima i smernicama za korišćenje AI. Oni veruju da bi regulative mogle pomoći u zaštiti ljudskih prava i osigurati da tehnologija ne postane opasna. „Naša budućnost je u tehnologiji, ali moramo biti sigurni da je ona koristi u skladu s etičkim normama“, naglasili su.
U zaključku, Marjanović i Dević poručuju da je potrebna pažnja i odgovornost prilikom korišćenja veštačke inteligencije. Posvećenost obrazovanju i unapređenju humanih veština može pomoći da se izbegnu negativne posledice koje dolaze sa zavisnošću od tehnologije. „Sutra će, verovatno, AI postati još prisutnija, ali moramo se potruditi da ne zaboravimo svoje sposobnosti i kreativnost“, zaključili su.
Na kraju, važno je naglasiti da je i dalje moguće uskladiti napredovanje tehnologije s očuvanjem ljudske inteligencije i psihofizičkih sposobnosti. U doba digitalizacije, izazov je pronaći ravnotežu koja će omogućiti ljudima da iskoriste prednosti AI, a da pritom ne izgube svoju suštinu.
