U najuspešnijoj sezoni za poslednjih osam godina, Srbija je zabeležila 19 parova orla krstaša, strogo zaštićene vrste, koja je 2017. godine imala samo jedan gnezdeći par. Uroš Stojiljković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica objašnjava da su Bora i Eržika bili prva vrsta u zemlji koja je imala svakodnevnu i celodnevnu zaštitu. Tokom 2017. godine, ornitolozi, volonteri i strastveni ljubitelji ptica posmatrali su njihovo gneždenje iz šatora, na udaljenosti od nekoliko stotina metara, kako bi ih zaštitili od potencijalnih opasnosti.
Ovaj kontinuirani trud rezultirao je postepenim oporavkom vrste, a s obzirom na to da su u okolnim zemljama orlovi krstaši u nešto boljoj situaciji, dodatno je doprinelo povratku te vrste u Srbiju. Stojiljković naglašava da su orlovi vrlo osetljivi na uznemiravanje, posebno tokom perioda kada imaju mladunce, što često korespondira s prvim majskim praznicima kada se i ljudi najviše kreću u prirodi.
Mnogi prolaznici i meštani nisu svesni prirodne vrednosti orla krstaša u svom okruženju, pa je zadatak volontera bio da ih educiraju i pronađu kompromisna rešenja kako bi se zaštitila ova vrsta. Ipak, raditi na očuvanju orla krstaša nije lako, jer se suočavaju sa različitim izazovima, posebno u Vojvodini, gde je nedostatak adekvatnog drveća koje bi im omogućilo gnezdenje ozbiljan problem.
Članovi Društva postavili su veštačke platforme za gneždenje kako bi nadomestili manjak starog drveća. Pored toga, orlovi krstaši su često na meti trovanja, jer love strvine, koje su ponekad zaražene. Takođe, stradanja u saobraćaju i strujni udari na dalekovodima predstavljaju velike pretnje po ovu vrstu. Stojiljković ukazuje na to da je površina gnezdenja sve više pogođena ljudskim aktivnostima, što otežava rad iz godine u godinu.
Na sreću, kulturni značaj orla krstaša je u porastu. Zbog napornih promocija, postali su prave zvezde među ornitolozima, a takođe su i dobili podršku lokalnog stanovništva kroz različite kampanje. Tokom 2023. godine, društvo je sprovelo veliku kampanju kako bi prikupilo sredstva za obilazak gnezda, koja je premašila prvobitno postavljeni cilj od milion dinara.
Gnezda se obilaze minimum tri puta: prvo se lociraju detaljnom pretragom terena, potom se prate aktivnosti oko izgradnje gnezda, a naposletku se registruju mladunci. U slučaju povoljnih uslova, neki od parova se obilaze i četvrti put kako bi se označili metalnim i plastičnim prstenovima, uz dodatak satelitskih odašiljača. Ove sezone, obeleženi su i prvi orlovi krstaši iz Bačke i Banata, omogućavajući detaljnije praćenje njihovog ponašanja i migracija.
Nove informacije o ovom pticama biće dostupne kroz video materijale koje je pripremilo Društvo, čime se želi dodatno povećati svest javnosti o značaju očuvanja orla krstaša u Srbiji. Zahvaljujući naporima volontera i stručnjaka, znanje o ovoj vrsti raste, a nadležne institucije su sve više uključene u aktivnosti zaštite i proučavanja orla krstaša.
U okviru svih ovih aktivnosti, važno je naglasiti da je opstanak orla krstaša u Srbiji rezultat zajedničkog napora i posvećenosti pojedinaca i organizacija, koji su se odlučili da zaštite i promovišu ovu izuzetno retku pticu. Budućnost orla krstaša zavisi od našeg razumevanja, podrške i posebno odnos prema prirodi koja nas okružuje.
